Danas se navršavaju 93 godine od kako je Srpska vojska, praćena izbeglicama, počela u Prvom svetskom ratu povlačenje preko vrleti Albanije. Vrhovna komanda odlučila se na taj potez, izbegnuvši kapitulaciju po svaku cenu.
Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 srpskih vojnika, u Bizertu oko 12.000, a od gladi, bolesti i albanskih razbojnika stradalo je više od 240.000 ljudi. Obnovljena Srpska vojska je ipak 1918. godine probila Solunski front, oslobodila Srbiju i stvorila Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Povlačenje srpske vojske u Prvom svetskom ratu na grčko ostrvo Krf ima posebno mesto u još trajućem nizu srpskih egzodusa, jer je jedna tragedija snagom volje napaćenog naroda prerasla u ratni trijumf, koji je maloj Srbiji doneo veliku slavu.
Posle briljantnih pobeda nad austro-ugarsko-nemačkom armadom tokom 1914. i 1915. godine, srpska vojska i deo naroda su, predvođeni svojim kraljem, počeli da se povlače pred nadmoćnijim neprijateljem.
Prebacujući se po snegu i ledu preko vrleti Albanije, gde ih je lokalni živalj dočekivao mržnjom i plotunima, ti gladni, iznemogli stradalnici hrlili su ka Grčkoj, očekujući toplotu njenog podneblja i toplinu istovernog naroda s kojim Srbi nikada nisu ukrrštali mačeve.
Tačno 18. januara 1916. godine, prve kolone Srba zakoračile su na Krf, ispod palmi koje je povijao topli povetarac s Jonskog mora. Došli su dugo čekanim savezničkim brodovima iz albanske luke Valone, odakle je do 21. februara prebačeno ukupno 151.828 vojnika i civila. Spas je došao posle ultimatuma ruskog cara Nikole Drugog, koji je saveznicima iz Antante, Englezima i Francuzima, poručio da će, „ukoliko se srpska vojska odmah ne izbavi iz Albanije“, sklopiti mir s Nemačkom.
Mnogi Srbi iz duge kolone stradalnika nisu, međutim, dočekali spas. Na „putu smrti“ ostalo ih je oko 240.000 očeva i sinova, dedova i unuka. Taj put je zasut telima 243.877 srpskih vojnika i civila.
„Povlačenje naših saveznika Srba, s obzirom na strahote pod kojim je izvršeno, prevazilazi sve što je istorija do sada zabeležila“, izjavio je maršal savezničke Francuske Žoze Žofr.
Dolaskom na Krf, koji su Srbi nazvali „Ostrvo spasa“, nisu prestala umiranja tih izbeglica, iza kojih je ostala spaljena zemlja i porodice, koje je neprijatelj nemilosrdno satirao, ne štedeći ni nejač.
Masovna umiranja su nastavljena, pošto je za nejake i izgladnele mučenike i jači obrok bio smrtonosan poput metka. Prvih dana na Krfu smrt je dnevno kosila oko 300 ljudi, zapisali su hroničari. Zbog mnogobrojnih umiranja Srbi su, osim u grčkoj zemlji, bili sahranjivani i u „Plavoj grobnici“, odnosno potapani u Jonsko more.
Računa se da je na 27 vojničkih grobalja na Krfu, na susednom ostrvu Vido i u moru sahranjeno više od 10.000 srpskih vojnika i regruta. Spomenici tim stradalnicima, koje Grci čuvaju kao svoje, potresna su svedočanstva jednog vremena, jednog herojstva i jednog neokrnjenog prijateljstva dva pravoslavna naroda.
Oporavak vojske na Krfu, gde su bili i srpski parlament i vlada, tekao je vrlo brzo. Razvijen je i kulturno-zabavni život, izlazili su srpski listovi, najmlađi su krenuli u škole. Glavna aktivnost bila je, ipak, priprema za rat, jer je samo vojna pobeda vodila kući. Ona je bila i motiv mnogi pesama nastalih u tuđini, od kojih je najpoznatija „Tamo daleko“. Himna srpskog rodoljublja. Srbi su je pevali u bolnicama, u logorima, u kafanama… Pevali su je i Grci, Francuzi, Italijani… Pevušila je engleska lekarka Izabel Haton, priznajući da je zbog njene setne melodije zavolela „lepi srpski jezik“.
Sklapanje brakova između Srba i Grkinja predstavljalo je poseban vid uzajamnosti i poštovanja domaćina i nenadanih gostiju, ratnim talasom bačenih na grčku obalu. Kao i molitve Krfljana za spas Srba i Srbije. Vlasnik vile „Bela Venecija“ u kojoj je radila srpska vlada, Janis Gazis, udao je sve tri svoje kćerke za Srbe.
Gazis nije jedini postao srpski tast. U proleće 1916. srpski ratnici su počeli da odlaze na poluostrvo Halkidiki, gde je otvaran Solunski front sa kojeg će jurnuti u domovinu i u slavu. Front na kojem su zadivili svet junaštvom.
Po okončanju tog velikog rata, srpski vojnik je dobio počasno mesto u špaliru pobednika. Zadivio je sve saveznike, Francuze, Britance… Na Krfu je u znak sećanja na te slavne dane podignut muzej „Srpska kuća“, čiji eksponati svedoče o prisustvu Srba na tom ostrvu od 1916. do 1918…
