Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima se čak održavaju i vašari.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.
Krstovdan (14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru) praznik je posvećen pronalaženju Hristovog Krsta na mestu Njegovog raspeća. Istorija kaže da je među prvim poduhvatima kojih se sveti car Konstantin Veliki poduhvatio pošto je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, bilo je obnavljanje hrišćanskih svetinja u Svetoj zemlji. Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni krst na kojem je 3 veka ranije bio raspet Isus Hrist.
Teške muke carica Jelena uspela je da od nekog starca dozna mesto gde se nalazi Časni krst – bilo je to mesto na kojem je potom bio izgrađen Venerin hram. Carica je naredila da se to idolsko svetilište sruši i da se na tom mestu kopa. Posle izvesnog vremena kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst. Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hrist, dosete se da na mrtvaca čija je pogrebna povorka prolazila u blizini polože sva tri krsta. Kada je Časni krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.
Na vest da je Časni Hristov krst pronađen, sleglo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju. Oni udaljeniji su želeli makar da ga vide, pa patrijarh Makarije odluči da podigne Krst na jedno uzvišenje. To prvo uzdizanje („vozdviženje“) Časnog krsta dogodilo se 326. godine, a od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti. Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. Obeležen je crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti.
