DANAS JE VELIKI PETAK
CELIVANJE PLAŠTANICE
Hrišćani na današnji Veliki petak pominju stradanja Isusa Hrista na krstu na Golgoti, gde je, kako je zapisano u jevanđeljima, razapet izdahnuo „u deveti čas tog dana“. Zbog toga se u hramovima na Veliki petak iznosi specijalno platno – plaštanica, koje simboliše telo Hristovo skinuto s krsta i položeno u grob. Plaštanica se u crkvama stavlja na posebno mesto, a vernici je u najdubljoj tišini celivaju, sve do Vaskrsa, odnosno do noći između subote i nedelje. Dva sata pred ponoć, na Veliki petak, služi se „pogrebenije“ koje simboliše Hristovu sahranu.
Pošto se smatralo da se u podnožju brda Golgote nalazio Adamov grob, u ikonografiji je prikazano kako krv iz rana Hrista razapetog na krstu, na vrhu Golgote, kaplje na Adamov grob, čime se Hristovom žrtvom spira praroditeljski greh Adama i Eve.
Na Veliki petak crkva propisuje strog post da se ne uzima ni posna hrana na vodi do zalaska sunca, a u hramovima ne vrši bogosluženje, niti zvone zvona, u znak žalosti zbog Isusove smrti.
Veliki petak je najznačajniji i najtužniji dan Strasne sedmice. Pravoslavna crkva danas u svojim službama podseća na Hristovo stradanje, raspeće i smrt na Golgoti. Vernici zato ovog dana strogo poste, a mnogi čak i ništa ne uzimaju od hrane.Kako su zapisala sva četvorica jevanđelista posle izdaje i hvatanja u Getsimanskom vrtu i suđenja, Hristos je izveden pred Pontija Pilata. Tadašnji rimski namesnik za Judeju, Pilat, ne nalazeći krivice, osudio ga je na smrt, opravši ruke. Razjareni narod, koji je tražio Isusovo raspeće i smrt, uzvikivao je: „Krv njegova na nas i našu decu!” S trnovim vencem na glavi, Hristos je izneo svoj krst do brda Golgota, gde je, raspet između dva razbojnika, izdahnuo tražeći od Oca oproštaj za svoje mučitelje: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade”. Isus Hrist je prema Svetom pismu preminuo na časnom krstu „u šesti čas dana”, odnosno oko tri sata po podne. U tom času sunce se pomračilo, kamenje se pomerilo, a mrtvi su ustajali iz grobova. U svim hramovima se u spomen na ovaj trenutak iznosi plaštanica koja simbolizuje Hristovo telo, koju vernici s najvećim poštovanjem celivaju do Vaskrsa. Veliki petak je jedini dan u godini kada se u crkvama ne služi Sveta liturgija.
Pošto ove godine Vaskrs slave svi hrišćani istog datuma, 8. aprila, i za rimokatolike i protestante danas je Veliki petak. U katoličkim crkvama ne služe se mise već takozvana služba reči, odnosno čitanje određenih delova jevanđelja, koja se odnose na Hristovu muku doživljenu na ovaj dan, zatim se obavlja klanjanje časnom krstu i pričešće vernika. Oltari su po crkvama bez presvlaka, krsta i sveća. Sveštenstvo služi u crvenim odeždama. Za protestante Veliki petak je najvažniji praznik u crkvenoj godini.
