Aleksandar Šmorel (Orenburg, 3. septembra 1917. – Minhen, 13. juli 1943) je bio suosnivač antinacističke organizacije „Bela ruža”. Gestapo ga je pogubio u bavarskoj prestonici 13. jula 1943, zbog njegovog revnosnog ispovedanja vere pravoslavne i propovedi pokajanja.
Zbog svog antinacističkog delovanja osuđen je od strane Narodnog suda zbog izdaje države osuđen na smrt. Odbio je da uputi molbu za pomilovanje. Nije želeo da sada pređe preko svojih načela, jer bi molbom za pomilovanje indirektno priznao Hitlerov sistem, on to nije mogao, nije hteo. U pismima svojim najbližima uveravao ih je, da se on ne plaši smrti, te da je svoju sudbinu predao u Božje ruke. Ostale su zabeleže njegove reči iz poslednjeg pisma svojoj rodbini: „Jedno bi vam posebno ostavio u amanet: Boga, ne zaboravljajte! ”. Aleksandru se ispunila poslednja želja pred pogubljenje, da mu u zatvorsku ćeliju dođe otac Alaksandar (Lovči), klirik Ruske pravoslavne zagranične crkvene opštine u Minhenu, potonji arhiepiskop Berlina i Nemačke. Ispovedio se, oprostio svima i primio Svete Pričešće. Sve do pogubljenja duhovnik je bio sa njim, hrabrio i tešio ga, a za sve to vreme, dok su dželati vršili poslednju pripremu mehaničke sprave za odsecanje glave, on se molio Bogu.
Aleksandar Šmorel je kanonizovan 4./5.februara 2012. godine u minhenskom Hramu Novomučenika i ispovednika Ruskih. Činom kanonizacije načalstvovao je visokopreosvećeni Arhiepiskop berlinsko-nemački dr Marko. Na inicijativu arhiepiskopa Marka, Šmorel je 2007. proglašen svetim na nivou Berlinsko-njemačke eparhije Ruske Zagranične Crkve. On je prvi kanonizovani svetitelj nakon obnove kanonskog opštenja između Moskovske Patrijaršije i Ruske Zagranične Crkve. Praznuje se 13. jula po gregorijanskom kalendaru.
Foto: Manastir Jasenovac
Milan Popović rođen je 1874. godine. Završio je šest razreda gimnazije i bogosloviju u Reljevu 1899. godine. Rukopoložen je za đakona 05., a za sveštenika 08. septembra 1899. godine. Bio je sveštenik u selu Palančištu kod Prijedora, a zatim u Hašanima kod Bosanske Krupe i u Rmanj Manastiru (Martin Brod) u dolini reke Une. Pisao je o našim starinama u časopisu „Bosanska vila” i u drugim časopisima. Kao i ostali pravoslavni sveštenici iz Bosne, interniran je 1914. godine u Arad, gde je proveo celo vreme u Austro-ugarskim kazamatima.
Jula meseca, 1941. godine, ustaše su ga uhapsili i zatvorili u Kulen Vakufu, odakle su ga 29. jula odveli u Lički Bušević, strahovito mučili, preklali i u tamošnju jamu bacili.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC, 20/07. maja 2003. godine, na predlog Episkopa Hrizostoma bihaćko-petrovačkog, ubrojan je u sabor svetih sveštenomučenika crkve božije. Spomen svetog sveštenomučenika Milana vrši se 13. jula/30. juna.
Izvor: Manastir Jasenovac
