Dani praštanja, mira i ljubavi!

Nijedan praznik u narodu nema toliko različitih običaja kao što je Rođenje Hristovo – Božić. Od sečenja i paljenja badnjaka, spremanja česnice, pijukanja, darivanja raznih poklona, raznih običaja oko božićne trpeze… Svi ti običaju na poseban način doprinose lepoti proslave Božića. U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, “prazniku mira, praštanja i ljubavi”, pojašnjavamo kako pravoslavni vernici treba da se pripreme, a zatim i proslave Božić.

Starešina hrama Svetog Save u Hanoveru, protonamesnik Aleksandar Perković, ističe da je za pravoslavne vernike to veliki crkveni praznik u kome su narodni običaji samo ukras koji ga uobličava.

– Proslavljajući Božić van otadžbine, imamo priliku da vidimo kako najradosniji hrišćanski praznik proslavljaju i drugi hrišćani. Upoređujući, stičemo utisak da su drugi to sveli samo na međusobne poklone i na rezervacije po restoranima, gubeći iz vida bilo kakav molitveni karakter praznika. Mi pravoslavni hrišćani obeležavanje Božića vezujemo za Crkvu i za bogosluženje, jer to je pre svega veliki crkveni praznik, a tek onda dolaze narodni običaji koji mu mogu biti samo ukrasi – kaže starešina hrama Svetog Save u Hanoveru.

Protonamesnik Aleksandar Perković ističe da 7. januar, Božić, treba da počne i da se završi molitvom.

– Božić treba početi molitvenim učešćem u crkvenim bogosluženjima, po onom pravilu kako ih parohijska crkva organizuje, a pre svega aktivnim učešćem na svetoj liturgiji. Od tog trenutka, pa sve do Bogojavljenja pozdravljaćemo se sa: “Hristos se rodi” i odgovarati sa: “Vaistinu se rodi!”

Pravoslavni vernici ovaj praznik proslavljaju tri dana.

– Drugog dana Božića naša Crkva proslavlja sabor Presvete Bogorodice, one koja je svojom dobrom voljom prihvatila da kroz nju dođe Spasitelj sveta Gospod Isus Hristos. Upravo taj drugi dan je pohvala Presvetoj Bogorodici što je prihvatila da bude sluškinja Gospodnja. Crkva svojim tipikom propisuje da se i na taj dan služi sveta liturgija, i da sabrani oko trpeze Gospodnje – liturgije molitveno proslavimo praznik – objašnjava protonamesnik Aleksandar Perković.

Trećeg dana Božića, Srpska pravoslavna crkva proslavlja prvoga mučenika za veru hrišćansku, Svetog arhiđakona Stefana.

– On je prvi koji je stradao i svojim životom posvedočio da je vaskrsli Hristos jedina naša realnost kojoj trebamo da stremimo. Čudesne su one njegove reči kada su ga kamenovali i kad je video otvorena nebesa: “Gospode, ne uzmi im ovo za greh.” I za svoje neprijatelje on se molio, što je težak, ali dostižan zadatak za svakog hrišćanina. I toga dana je propisala da se liturgijski, saborno, proslavi ovaj divni svetitelj i ugodnik Gospodnji – ističe starešina hrama Svetog Save u Hanoveru, protonamesnik Aleksandar Perković.

Šestonedeljni post

Protonamesnik Perković podseća da Božiću prethodi šestonedeljni post koji je veoma važna priprema koja prethodi prazniku Rođenja Hristovog.

– U posne dane čovek treba i duševno da se pripremi, pokajanjem i ispovešću, kako bi što trezvenije, i duševno i telesno, shvatio ovu veliku tajnu praznika koji je pred nama. Za nas Srbe, poslednje tri nedelje posta su posvećene porodici jer tada proslavljamo Detinjce, Materice i Oce. To su nedelje u kojima posebno naglašavamo značaj dobrih veza u porodici i familiji. Vezujući se jedni za druge, mi hoćemo da pokažemo privrženost jedni drugima, ali istovremeno i vezanost za Bogomladenca Hrista, kao i za svakog čoveka, tj. bližnjega svog – naglašava starešina hrama Svetog Save u Hanoveru.

Anketa

Protonamesnik Aleksandar Perković iznosi i zapanjujući podatak da prema nedavnoj anketi sprovedenoj među decom, čak 70 odsto mališana nije znalo šta simbolizuje proslava Božića.

– Više od 70 odsto ispitane dece nije znalo da je Božić rođenje Hristovo, nego su navodili da je to ili smrt ili rođenje Deda Mraza. Među decom je potpuno odsutna svest da je Božić silazak Boga na zemlju, da je to Ovaploćenje Božje – navodi protonamesnik Perković.

Izmirenje

Prota Perković kaže da je najlepši narodni običaj vezan za Božić – izmirenje.

– Sa Božićem sumiramo celu prethodnu i, izmireni sa bližnjima i sa sobom, počinjemo novu godinu Gospodnju. Ako se nismo izmirili, ako smo nekome dužni ostali, ili ako je nama neko dužan, sa Božićem se sve oprašta, i ulazi u novu godinu izmirenih dugova i savesti – poručuje starešina hrama Svetog Save u Hanoveru.