U slučaju pada vlade i raspisivanja vanrednih izbora, Ustav ne predviđa mogućnost da predsednik države arbitrira tako da imenuje privremenu vladu, piše zagrebački Jutarnji list koji predviđa deset mogućih scenarija.
Jutarnji list navodi da HDZ može da izbegne glasanje o opozivu Karamarka upravo zahtevom Saboru da se glasa o poverenju Oreškoviću, a predsednik Sabora Željko Rajner je već najavio da će zahtevu za opoziv premijera dati prednost u parlamentu.
Prema Ustavu, Sabor o poverenju premijeru i bilo kom drugom članu vlade najranije može raspravljati sedam dana od podnošenja zahteva za njegovu smenu.
Ako Sabor većinom glasova svih zastupnika (najmanje 76) izglasa nepoverenje Oreškoviću, pada cela vlada. Nakon pada vlade, rasprava o opozivu jednog člana, Karamarka, postaje bespredmetna.
Krajnji rok u kojem je Sabor po Ustavu dužan da raspravlja o Karamarkovoj smeni ističe 28. juna.
Ako se Karamarko povuče iz vlade to bi moglo da otvori novu mogućnost za dogovor Mosta i HDZ-a o očuvanju koalicije i odloži saborske rasprave o Oreškovićevoj smeni.
Međutim, ukoliko odluka Komisije za utvrđivanje sukoba interesa bude u korist Karamarka, saborska odluka o Oreškovićevoj smeni maksimalno bi se ubrzala, a HDZ bi na krilima te odluke nastavio pritiskati zastupnike manjina, Hridi i HDSSB-a da daju podršku novoj vladi sa aktuelnim ministrom finansija Zdravkom Marićem na čelu, kao i pritiske na deo zastupnika Mosta.
Domoljubna koalicija bez većine
U slučaju da pre rasprave o zahtevu za smenu Oreškovića Domoljubna koalicija okupljena oko HDZ-a ne bude imala 76 glasova za formiranje nove vlade, mogući su različiti scenariji.
Deo HDZ-a suočen sa neizbežnim prevremenim izborima može otkazati lojalnost Karamarku, odbiti da glasa za Oreškovićevu smenu ili pokuša da ugrozi kvorum pre glasanja o smeni.
Pritom je izuzetno važno na koji će se način u glasanju o Oreškovićevoj smeni ponašati zastupnici SDP-a: hoće li dići ruke za smenu i pad vlade ili će se, zbog vlastite političke računice, pridružiti delu HDZ-a i Mosta u rušenju kvoruma te tako onemogućiti pad vlade.
Ako pre četvrtka postane izvesno da Domoljubna koalicija nema 76 „ruku“ za novu vladu, a Orešković i njegova vlada budu smenjeni, rastu izgledi SDP-a da već ove sedmice prikupi 76 glasova za samoraspuštanje Sabora te time osigura brz izlazak na nove izbore.
Ukoliko Sabor izglasa nepoverenje predsedniku vlade Oreškoviću, a i dalje ostane nejasno ima li HDZ 76 „ruku“ za novu vladu, moguća su dva scenarija, navodi Jutarnji list.
Prvi je da Domoljubna koalicija ima ustavni rok od 30 dana u kojem će pokušati prikupiti najmanje 76 glasova za novu vladu. Ako HDZ u tom roku ne uspe da prikupi većinu za prekomponovanje vlade, predsednica je dužna da raspiše prevremene izbore.
Prema drugom scenariju, većina zastupnika odmah nakon pada Oreškovićeve vlade može potpisati SDP-ov predlog o raspuštanju Sabora. Time bi se put do prevremenih izbora ubrzao.
Ko bi sve činio većinu koja podržava novu vladu?
U slučaju da HDZ prikupi 76 „ruku“ za formiranje nove vlade, Hrvatska bi dobila novu vladu, kojoj bi na čelu bio sadašnji ministar Zdravko Marić.
Iako je za sada nejasno ko bi sve činio većinu koja podržava vladu, sasvim je jasno da bi bez Mosta to bila krajnje raznorodna i vrlo nestabilna saborska većina.
Moguće je, naravno, da se ona s vremenom „podeblja“ novim otpadnicima iz Mosta i drugih stranaka.
Novi mandatar mora Saboru predstaviti članove vlade u roku od 30 dana, ali nema preciznih rokova u kojima novi mandatar mora predstaviti svoj tim Saboru.
Pretpostavka je, navodi list, da bi HDZ formiranje nove vlade pokušao obaviti što je moguće pre. U vreme prekomponovanja vlade državu bi vodila Oreškovićeva vlada koja bi imala status tehničke.
Ako Sabor ne izglasa nepoverenje premijeru Oreškoviću, on ostaje premijer, a osim sasvim izvesnog odlaska Karamarka iz Banskih dvora, vlada bi verovatno pretrpela još neke kadrovske promene.
U slučaju da Most prihvati predlog SDP-a bila bi stvorena laka većina s obzirom na to da je petorici manjinskih zastupnika ideja samoraspuštanja Sabora daleko bliskija od preslagivanja, a prema dosadašnjim izjavama, isto bi učinila i dva zastupnika HDSSB-a.
U slučaju da predsednik Sabora Rajner pokuša da opstruiše uvrštavanje raspuštanja Sabora u dnevni red, našao bi se pod do sada neviđenim pritiskom javnosti i optužbama da gura državu u potpuni haos.
I najzad, predsednik države, prema Ustavu, privremenu nestranačku vladu imenuje ako se nakon sprovedenih parlamentarnih izbora u predviđenom roku ne uspe formirati vlada koja proističe iz parlamenta.
Međutim, u slučaju prevremenog pada vlade i raspisivanja vanrednih izbora, Ustav ne predviđa mogućnost da predsednik države arbitira tako da imenuje privremenu vladu.
Padne li Oreškovićeva vlada, a pokušaj prekomponovanja ne uspe, Hrvatsku će do novih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade voditi Orešković, usprkos tome što je izgubila poverenje Sabora. Ona bi u tom slučaju bila tehnička vlada, piše Jutarnji list.
