Suvača je, inače, mlin na konjski pogon i jedna je od najvažnijih istorijskih osobenosti Kikinde. Suvača je mogla da samelje 100 kilograma pšenice na sat.
Kažu da je ovako dobijeno brašno za oko 15 odsto bilo skuplje od drugog i da je korišćeno čak na Bečkom dvoru.
Slavica Gajić, organizator Dana suvače, kaže da je princip rada suvače bio takav da su osnovni pogon za mlevenje žita pokretali konji. Oni su energiju prenosili na drvene zupčanike, a ovi, na metalni deo koji se nalazio u mlinarevom prostoru.
"Tu su, kao i u svakom mlinu, smeštena dva kamena, donji statični i gornji pokretni. Kukuruz se sipao u drvene koševe, a energija koju su stvarali konji prenosila se na žrvanj i tako se dobijalo žito", dodaje ona.
Na ovogodišnjim Danima suvače deca iz Mokrina izvela su dramski prikaz na temu hleba i narodnih običaja. Mala Ana Ugrenović dodaje da su, pored toga, mesili hleb.
"Pomešaju se kvasac, brašno, so i voda, pa se to ispeče", kaže Ana.
Njena drugarica Jovana Milovanov kaže da joj se u suvači najviše dopao točak koji su okretali konji da bi se napravilo brašno.
Drugog dana manifestacije, predviđenog za odrasle, prezentovan je način spravljanja čuvenog mokrinskog sira. Pored toga, predstavljena receptura za kuglof, jedinstveni kolač vojvođanskih krajeva, održano predavanje o ulozi žene na selu i organizovana je radionica stripa i karikature.
rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745
