„Odrastao sam u Frankfurtu, u okruženju gde je bilo malo Srba, pa sam srpski jezik počeo da učim pre oko pet godina.I kako jezik bolje savladavam, sve više volim Srbe i Srbiju, koju doživljavam, ne samo kao otadžbinu mog oca i mojih predaka, već i kao svoju, pa zato jedva čekam poziv da služim srpsku vojsku.“
Ovako za „Novosti“ govori Danijel Desančić (22) iz Frankfurta, čiji je otac Radomir Srbin iz čokešine, u Vukovom kraju, a majka Sabina, Nemica iz Frankfurta. Pošto ima, pored nemačkog, i srpsko državljanstvo, čim je dobio poziv za regrutaciju, odmah je došao
u našu zemlju i, početkom jula, otišao je u Regrutni centar na Karaburmu, gde je regrutovan za služenje vojnog roka u Vojsci Srbije. Očekuje poziv za odlazak u vojsku „kao ozebao sunce“. Voleo bi, kaže, da služi u Beogradu, „ali nema veze ako bude i drugo mesto, jer će postupiti onako kako mu bude određeno, kao i svi drugi vojni obveznici“.
– Moji prijatelji i poznanici su, kad sam rekao, da hoću u Srbiji da služim vojni rok, govorili da me podržavaju, ali i poručivali da će me to „proći“ i da ću se predomisliti – priča Danijel. – Sada su i sami uvereni da je to moja žarka želja. I majka, s obzirom na to da je Nemica, jedno vreme me je odvraćala, a sada, ne samo što poštuje moju odluku, već me i podržava. A, otac Radomir, kao i svaki čestit Srbin, ponosan je što ću služiti otadžbini Srbiji, kao i on i generacije naših predaka, koji su odrastali i stasavali ispod legendarnog Cera.
Danijel je, sa rođacima i prijateljima iz Srpske radikalne stranke, čiji je postao član, bio u Vojnom odseku u Loznici, moleći da što pre ode na odsluženje vojnog roka i to, kako naglašava, naravno redovnog, „a ne nikako civilnog“. Narednog ponedeljka će biti izvesno da li će biti jedan od onih, koji će kao „gušter“ ući, kao decembarska klasa, u kasarne i jedinice Vojske Srbije ili će, eventualno, morati da sačeka drugi rok. U Frankfurtu radi kao stručnjak za računare, završio je Višu ekonomsku školu.
– Posle osnovne vojničke obuke, voleo bih da radim nešto čime mogu najviše da doprinesem, a to je popravka i rad na računaru i ekonomija – priča naš sagovornik.
