Foto: HO Srbi za Srbe
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe, pokrenula je novu, veliku akciju – pomoć ovoga puta za porodicu Mijović iz Tutina. Njima je potrebna nova kuća, pošto postojeća u kojoj žive napravljena je 50-ak godina od čatme. Za desetočlanu porodicu dnevna soba i spavaća puna vlage i bez vode nisu ni malo prijatne za život, pomogne zgrade su u mnogo lošijem stanju od kuće. Članovi ove vredne porodice se bave stočarstvom i poljoprivredom, rade dosta, deca koja idu u školu su odlični đaci. Pomoć im je itekako potrebna.
„Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći porodici Mijović. U Tutinu i delovima Raške oblasti sve je manje našeg naroda, pa je pomoć ovakvim porodicama od krucijalne važnosti. Pozivamo sve dobre ljude, na kom god kontinentu živeli, da ne skreću pogled s patnje ove dece. Pomozimo svi koliko možemo. Hajde da zajedničkim snagama izgradimo kuću za male Mijoviće!“, poručili su članovi HO Srbi za Srbe, čiju priču o porodici Mijović u celosti prenosimo:
Zamukla nam sela i kolevke. Stoga je ravno čudu videti petogodišnju Andrijanu i još četvoro malih Mijovića kako trčkaraju kroz Dobrinju, na desetak kilometara od Tutina. Od nekolicine preostalih domaćinstava, njihovo je najbrojnije.
Foto: HO Srbi za Srbe
Pejzaži koji se mogu videti u ovom selu, kao i krave i ovce na ispaši, prava su milina za oko. Tu je i 11 krava malih Mijovića, ponajpre Aninih koja, ne skidajući osmeh sa lica, gotovo bez greške nabraja njihova imena: „Moje krave zovu se Milka, Plavka, Šarka, Boljka, Vidka, Žutka, Cvetka, Noćka, Krilka, Netka, Sretka, a imamo i jednog Baljonu.”
U ovom kraju stežu ljuti mrazevi, a zima ume baš da se otegne. Ostaci snega vidljivi su bili i u aprilu. U domu porodice Mijović tek što su proslavili rođendan bake Jevtimije. „Juče smo slavili bakin rođendan. Aleksandra (9), Ana, Ratko (3), Relja (1) i ja smo joj napravili iznenađenje. Napunila je 86 godina” – ispričao je sedmogodišnji Aleksa.
Na ponos bake i roditelja Siniše i Drite, ova bistra deca dobro uče. Najstarija Aleksandra vrsan je matematičar, pa ide i na takmičenja. Još uvek idu u seosku školu koja ima četiri razreda. Ipak, nije sve baš idilično. „E, da znate uz koju muku smo mi gradili ovu kuću i pomoćne objekte, bez dinara. Došlo vreme da mi se unuci sada pate” – reče baka Jevtimija.
Foto: HO Srbi za Srbe
Zaista, kada se zakorači u kuću u kojoj žive, kao da neka jeza uhvati čoveka. U šta god da se pogleda, sve je propalo. „Kuća je stara oko 50 godina, građena je od čatme. Imamo samo ovu dnevnu sobu i jednu spavaću, ali vlaga je, kao što vidite, svuda. Ne vredi nam ovo više krpiti. Čak i vodu imamo samo iz bunara, ali slabo jer se puni od kiše” – dodaje domaćin. „Nekako je bolje tamo gde navikneš, makar i jedva živeo, a ipak je bolje. Ne bismo nikud odavde išli. Voleo bih, ipak, zbog dece bar da izgradim novu kuću” – nastavlja otac Siniša.
Nova kuća trenutno je nemoguća misija za ovu porodicu. Sem omanje poljoprivredne penzije, koju prima baka, i dečijeg dodatka nemaju više nikakvih sigurnih prihoda. Siniša je ranije radio, ali više ne. I njega i njegovu majku muči visok pritisak. Pravo na socijalnu pomoć nemaju zbog zemlje koju poseduju. „Pored krava, držimo svinje i kokoške, a obrađujemo i nešto zemlje. To nam je to. Nismo gladni, ali nije ni lako.”
