NAJPOZNATIJA i najprepoznatljivija žena dirigent na ovim prostorima Darinka Matić Marović imala je nedavno razloga za dvostruko slavlje. Dva hora pod njenim umetničkim vođstvom – Kolegijum muzikum i Obilić – okitili su se vrednim priznanjima na međunarodnim festivalima.
Kolegijum muzikum nagrađen je Zlatnom plaketom na internacionalnom horskom festivalu u Njujorku, a njihov nastup u jednoj od najprestižnijih svetskih dvorana, Karnegi holu, publika je ispratila ovacijama i pozivima na bis. Gotovo istovremeno, mešoviti hor Obilić (AKUD Branko Krsmanović), predvođen dirigentom Dejanom Milivojevićem, osvojio je tri nagrade na internacionalnom festivalu u Antaliji, u Turskoj.
– Obe nagrade su došle gotovo u isto vreme i to je velika čast za nas i naše ansamble koji su kulturni poslenici Srbije gde god da nastupaju – kaže Darinka Matić Marović, dok u razgovoru za Novosti sabira sveže utiske iz Amerike. – Nastupali smo u najvećoj dvorani Isak Štern u Karnegi holu, što predstavlja san svakog umetnika. Dirigovale smo moja koleginica Dragana Jovanović i ja, publika je bila čarobna, tri puta smo doživeli ovacije.
Naša sagovornica bila je prva u mnogo čemu: prva žena dirigent, prva žena dekan Fakulteta muzičkih umetnosti, prva na mestu rektora Univerziteta umetnosti. Sa izuzetnom ljubavlju i predanošću više od četiri decenije umetnički oblikuje hor Kolegijum muzikum, sastavljen od studentkinja FMU. Drugi, važan deo impresivne karijere Darinke Matić Marović čini hor Obilić, na čijem je čelu više od tri decenije. Teško je pronaći prostor da se odlože sve nagrade i priznanja koje su ovi ansambli osvajali. Iza njih je hiljade koncerata i stotine scena u Evropi, Americi, Kanadi, Kini, Tajvanu, Južnoj Koreji…
– Ne pravim beleške, sve držim u glavi. Bilo je zaista mnogo nastupa, ko će to sve nabrojati. Ali izdvajaju se uspomene iz najprestižnijih dvorana. Osim Karnegi hola, u kom sam bila sa oba ansambla, tu je i nastup u Zlatnoj dvorani u Beču, zatim Mocarteum u Salcburgu, Konzervatorijum čajkovski u Moskvi i, naravno, Irodio teatar, ispod Akropolja, gde smo sa Karminom Buranom ispraćeni ovacijama. Sa nama je pevao danas veliki svetski umetnik Željko Lučić, kome je to bila prva turneja.
* Sa repertoarom koji čini srpska duhovna i svetovna muzika nastupali ste svuda, na Istoku i na Zapadu. Ima li razlike među publikom i njihovim reakcijama?
– Ne, svuda smo dočekivani aplauzima. Imali smo četiri koncerta u Kabulu, u Avganistanu. Bili smo malo zabrinuti kako će publika da reaguje na pravoslavnu muziku, ali je sve bilo savršeno. U svakoj zemlji naučimo jednu njihovu pesmu koju otpevamo na nastupu. Publika je uvek oduševljena i na nogama.
AMERIčKA TURNEJA Na prvoj turneji po Americi, Kolegijum muzikum je, nakon Karnegi hola, nastupao i na uglednom univerzitetu Harvard, u njujorškoj katedrali Sveti Pavle i srpskim pravoslavnim crkvama Sveti Sava u Njujorku i Bostonu.
– Verujem da smo ovom turnejom, koja je organizovana uz pomoć Ministarstava kulture, prosvete i spoljnih poslova, kao i brojnih donatora, doprineli jačanju kulturnih veza Srba iz inostranstva sa matičnom državom – kaže Darinka Matić Marović.
* Postoje li neformalna priznanja, pohvale koje su vam draže od onih zvaničnih?
– Kada smo 2011. slavili četiri decenije Kolegijum muzikuma došle su devojke iz celog sveta, i one što su pevale na prvom koncertu, 1971. Bilo je divno, ali i potresno. Jedna bivša članica došla je iz Australije i rekla mi: Htela sam još jednom da pevam pod vašom rukom. Nisam mogla da zaustavim suze. Neke od njih nisu pevale godinama, ali kada smo počeli sa probama, magija je opet bila tu. Bila sam ponosna jer su mnoge devojke danas uspešne, ali i tužna što smo tako rasuti po celom svetu, što ne ostaju ovde.
* Oba ansambla čine studenti, pa se generacije pevača često smenjuju. Kako se privikavate na nove članove?
– Prilagođavamo se jedni drugima. Ali, čim su oni došli u hor znači da to žele. U Obiliću su studenti celog univerziteta koji studiraju teške fakultete medicinu, farmaciju, elektrotehniku, a muzika je njihov hobi. Tražim disciplinu na sceni, učim ih osnovne pojmove, to nije jednostavno, ali oni dolaze sa puno ljubavi i volje.
* Ceo radni vek ste posvetili mladim. Šta vas to iznova inspiriše?
– Volim mlade ljude i najradosnija sam kad sam s njima. Meni je mladost koju sam provodila na sportskim takmičenjima i kasnije kao igrač i pevač u Krsmancu bila dragocena. Zato mi prija kada mi nekadašnji članovi hora kažu da im je vreme provedeno sa mnom ostalo u najlepšoj uspomeni. Oni mene podmlađaju, a ja, verovatno, kod njih stvorim neku ozbiljnost prema radu. A kad završimo probe ili izađemo sa scene, mi smo drugari.
* Posle toliko prvih mesta i visokih priznanja, vi se i dalje takmičite?
– Energije i invencije mi ne manjka, a i pamet me još ne napušta. Svakog dana naučim nešto novo, stalno spremamo nova dela. Hor Kolegijum muzikum imao je preko 150 premijernih izvođenja. Pitaju me zašto se još uvek takmičim, a moja želja je da i nove generacije dožive sve ono što su imale prethodne. Da putuju svetom i da na najbolji način predstavljaju srpsku kulturu.
* Gde crpite energiju za toliki rad?
– Ne pušim, ne pijem, moj najveći porok je, ako se tako može nazvati, rad. Nešto se desi sa mnom kada izađem na scenu. Želim da vežem pogledom, i onim što radim, pevače koji se nalaze ispred mene. Patrijarh German mi je jednom rekao da ne vezujem samo one ispred, već i publiku iza sebe. Nekih stvari na sceni jednostavno nisam svesna, valjda je to nešto s čim se čovek rodi.
OBILIć SA BOčELIJEM Reputacija ovih horova je tolika da često moraju da se podele, jer ih iste večeri očekuju dva nastupa na različitim događajima. Tako će deo mešovitog hora Obilić, koji naredne godine slavi 130 godina postojanja, 10. maja nastupati u Beogradu na koncertu slavnog italijanskog tenora Andreje Bočelija, dok ostali iste večeri pevaju u Sarajevu.
* Kao umetnički direktor osmišljavate i nastupe?
– Sama režiram proslave i programe. Prva sam davno uvela koreografije koje publika odlično prihvata. Pre nastupa uvek odem u dvoranu, da bih osetila scenu i znala na koji način da radim. Koreografiju i program prilagođavam i prostoru i publici. Devojke u Kolegijumu savetujem da budu nasmejane, kakvu frizuru i šminku da imaju, kako da hodaju. Jer, scena je izuzetno važna.
* čijim kritikama verujete?
– Svaka kritika je korisna, naročito ako neko napiše u čemu treba da se popravi ansambl ili ja lično.
U početku mi je to mnogo više koristilo, jer sam zahvaljujući kritičarima ispravila mnoge stvari u svom radu.
* Bili ste prva žena na mnogim mestima. Verujete li da je vašim naslednicama danas lakše?
– Verujem da jeste. Danas, na primer, u mojoj klasi i kod mojih kolega ima dosta žena dirigenata i to više nije neobično. Pre mena je samo Ljubica Marić dirigovala nekoliko kompozicija. Ali, ja sam takva, neumorna, ne priznajem prepreke. Tako sam, na primer, sama nabavljala nameštaj i opremala rektorat kada sam postavljena na mesto rektora Univerziteta umetnosti. Ni nekada, a ni danas, nije lako da odvedete ceo hor na nastupe u inostranstvo, ali ja to i dalje radim sa jednakom posvećenošću.
* Za vaše horove kažu da su najbolji ambasadori srpske kulture. Ko još brani imidž Srbije u svetu?
– Ugledu naše zemlje doprinose koliko uspesi sportista, toliko i svaki izlazak različitih ansambala na scene širom sveta. Jer, svi oni shvataju ozbiljnost svog poziva i na brojnim festivalima i nastupima predstavljaju Srbiju kroz njenu kulturu i tradiciju.
