Selo Subotska kod Lipika, koje je avetinjski prazno jer su svi stanovnici – Srbi uglavnom u Australiji, samo je eklatantan primer stravičnog položaja Srba u Zapadnoj Slavoniji. Do nekih mesta je gotovo nemoguće doći po lošem vremenu, a u mesta u koja se Srbi ipak vraćaju učestale su provokacije i napadi.
Predstavnik SDSS-a za Zapadnu Slavoniju Darko Derenj kaže da je posebno alarmantna situacija u selima pored Lipika i Pakraca.
– U selu Skenderovci, pored Lipika, živi troje ljudi i tamo je moguće doći samo traktorom. Tamo nema ni prodavnice ni doma zdravlja, a kad je kiša ili veliki sneg do njih se ne može ni traktorom – kaže Derenj, jedan od retkih mlađih povratnika u ovaj deo Hrvatske, koji je opustošen još na početku rata.
– U Lipiku i Pakracu bilo je puno srpskih sela, više od 30. Živelo je oko 14.000 ljudi. Nažalost, danas ih je svega oko 2.500. U Pakracu ih je 1.600, a u Lipiku – 900. Reč je uglavnom o starijim ljudima, preko 70 godina, koji su se vratili da bi umrli na svome.
Veronauka u školi
Prema rečima Darka Derenja sva srpska deca u školama imaju veronauku, a mada imaju prava i na srpski jezik, zbog malo dece ona se ne odvija.
– Postoji opcija da mališanima „Prosveta“ iz Zagreba poštom šalje testove jednom mesečno. Deca napišu odgovore i takođe ih poštom vrate. Na kraju školske godine najbolji dobiju nagrade, a određen broj dece ode na more u Istru u jedno crnogorsko selo – kaže Derenj.
Nažalost, mladih je veoma malo. U Lipiku je samo iz tri srpske familije sa decom u osnovnoj školi, u Pakracu nešto više, ali je suština da je situacija veoma loša – kaže Derenj,koji je ujedno i jedini srpski predstavnik u opštini Lipik. Priznaje da ta „funkcija“ nije nimalo prijatna, jer s jedne strane Srbi od njega očekuju čuda, a s druge strane za Hrvate on je samo „matematička greška“.
– Na sednicama opštine saslušaju vas svi lepo. Neki čak i klimnu glavom da razumeju problem koji izlažem, ali se on ne rešava. Delom je možda i zato što je reč o Srbima, ali je objektivno problem i mali gradski budžet, a puno „gladnih ustiju“. Istovremeno, svestan sam toga da je izborna baza mala i da nije realno očekivati da na izborima kao srpska lista možemo napraviti neki značajniji rezultat.
Derenj ističe da su tri osnovna razloga zašto se Srbi nisu brojnije vratili u ovaj kraj.
– Izbegli su imali tu sreću ili nesreću da među prvima krenu u izbeglištvo, pa se većina u međuvremenu snašla dali u Srbiji, da li u nekoj „trećoj zemlji“. Istovremeno, Srbi u ovim krajevima nikada nisu bili većina, a nikad nisu bili ni dobro politički organizovani. Od 1997. godine ovde je glavnu reč vodila nevladina organizacija Srpski demokratski forum, koja se mahom bavila povratkom. Na to su utrošena značajna sredstva, a nije bilo većih efekata. čak je bilo i primera kad su poljoprivredne alatke dodeljivane nenamenski. Istovremeno, oni su u svim drugim organizacijama videli konkurenciju, pa umesto da se svi ujedinimo ka zajedničkom cilju, uglavnom je vreme prolazilo u međusobnim optuživanjima – kaže Derenj.
