U poslednje vreme, širom sveta, pridaje se više značaja zaštiti okoline, flore i faune, a čini se da su razne inicijative uzele maha otkako se ovom temom podrobnije bave i uticajne ličnosti, biznismeni, ulagači.
Nakon problema sa ekosistemom pčela, uništavanjem košnica i eksploatacijom mnogih namirnica, zatim, nakon plasiranja lažnog meda na mnogim tržištima, ali i ribe i ostale hrane, sada su u fokusu neke vedrije priče. Recimo, kakav je to med koji se dobija bez prisustva pčela, odnosno koji štiti ovu specifičnu vrstu?
Upravo se time bavi Darko Mandić, suosnivač startapa “MeliBio” iz SAD. Oni se, naime, bave proizvodnjom meda bez prisustva pčela i mleka koje nije dobijeno od krave. Kako se rodila ideja za tako nešto?
– Nekoliko godina sam pratio dešavanja u industriji hrane u SAD. Inspirisan inovacijama u mesnoj industriji, od stane kompanija Beyond Meat, Impossible Foods koje su proizvele burger bez potrebe da se uzgajaju i ubijaju životinje, a zatim i kompanija Eat Just i Oatly koje su kreirale tehnologiju za proizvodnju jaja i mleka bez životinja, uvideo sam da je sledeći životinjski proizvod za koji će se razviti tehnologija proizvodnje bez same životinje – upravo med – kaže Mandić.
Nestašica ovsenog mleka je pogodila čuveni lanac kafeterija Starbaks u Americi, budući da su klijenti masovno zainteresovani za njihov novi latte – mešavinu kafe i ove zdravije zamene za kravlje mleko.
Ali, vratimo se na zanimljivu priču o “medu bez prisustva pčela” i Darkovom uspehu u “obećanoj zemlji”. Da je za svaki biznis neophodna strast, odnosno vodilja podstaknuta ličnim afinitetima – potvrđuje i ovaj mladi preduzetnik.
– To se desilo u isto vreme kad sam odlučio da se sa, uglavnom vegetarijanske ishrane, prebacim na vegansku, a takođe i kada sam naišao na poslednja istraživanja koja su me veoma iznenadila. U njima se pominje da je jedan od glavnih razloga za uništavanje biodiverziteta pčela upravo proizvodnja meda. Kao neko ko je svoju karijeru 2012. godine započeo u industriji meda u Srbiji, odlučio sam da svoju industriju promenim na bolje. Znao sam da to ne mogu da uradim iz Srbije ili Evrope, i zato sam se uputio u Kaliforniju, u San Francisko koji je centar inovacija za buduću industriju hrane. Tu sam upoznao Dr. Šalera, naučnika sa diplomom prestižnog Univerziteta Berkli i zajedno samo pokrenuli “MeliBio” – navodi dalje Darko Mandić.
Koliko je zahtevna veganska proizvodnja?
Odmalena učimo da pčele sakupljaju polen i nektar sa cvetova i da tako, potom, prave med. Sada treba da zaboravimo na to, i zamislimo med koji se dobija mimo tog procesa, što nije nimalo lako. Pre svega, treba pridobiti poverenje potrošača i vernih ljubitelja meda. Da bi se došlo do tog cilja, treba adekvatno informisati konzumente o tome kako nastaje alternativni med.
– Svaka nova tehnologija zahteva dosta resursa da se razvije i implementira. Naročito je to izazov u industriji hrane gde nema prostora za grešku. Svaki proizvod, ne samo da mora da bude bezbedan već ukusan i nutritivan. Tehnologija koju moja kompanija razvija zasnovana je na poslednjim pronalascima u domenu biotehnologije hrane. Cilj inovacija iz ove industrije je da proizvede identične životinjske proizvode bez uključivanja životinja – otkriva Mandić.
Već duže vreme se apeluje na to u kojoj meri, zapravo, proizvodnja hrane – a posebno mesa – utiče na zagađenje okoline. Sve velike, renomirane kompanije iz bilo kog sektora, u narednim godinama gledaju kako da postanu što je više moguće – CO2 neutralne.
– Razlog je taj što je poljoprivreda najveći zagađivač planete Zemlje i kroz nju se emituje najviše CO2 gasova, a i načini na koje danas proizvodimo hranu nisu odgovarajući da do 2050. godine hrane 10 milijardi ljudi koliko će naša planeta morati da održivo prehrani – istakao je suosnivač startapa “MeliBio”.
Može li “hrana iz laboratorije” da zavlada? Ima li razlike u ukusu?
– U potpunosti svestan da će ovo što sada izjavljujem ljudima u Srbiji zvučati neverovatno, ali budućnost prehrambene industrije je u proizvodnji koja dolazi iz laboratorije, a ne sa farme. Ja to imam prilike iz prve ruke da vidim ovde u Kaliforniji i ostatku SAD. Evropa je 5 godina unazad, dok cenim da će u Srbiji ovaj talas doći za oko 10 do 20 godina – kaže Darko, i dodaje:
“Ono što je najbolje za potrošača, jeste to što će ovakav pristup proizvodnji hrane omogućiti da sačuvamo ovu jedinu planetu koji imamo do sada i dati nam priliku da niko više nikada ne bude gladan, jer ćemo imati dovoljno resursa da prehranimo sve, i to na održiv način. Umesto da gajimo useve kako bismo hranili kravu koju posle pretvaramo u burger, direktno ćemo proizvoditi burger ili tehnologijom biljnih proteina ili uzgajanjem parčeta mesa uz pomoć ćelija u laboratoriji. Isto važi i za ostale životinjske proizvode.”
Kada je reč o samom ukusu, koji verovatno najviše brine i intrigira potrošače, mimo nutritivnih vrednosti, Mandić ističe da je najčešća rečenica koja se izgovara u američkoj industriji hrane – Taste is the king! (Ukus je kralj). “Ovde se razvoj svakog proizvoda vodi pod pretpostavkom da ukus mora biti besprekoran i da se njim kreira dugoročna veza između potrošača i proizvoda, koja dalje vodi u kreiranje lojalnosti”, navodi sagovornik Telegraf Biznisa.
– Cilj koji mi u “MeliBio” imamo jeste da potrošači ocene naš med ne samo kao najukusniji veganski med, već kao najukusniji med koji su ikada probali. Poslednji uzorci koje smo proizveli idu odlično, u željenom pravcu. Naš razvojni tim sada uključuje desetak svetskih eksperata za razvoj prehrambenih proizvoda i kreiranje nezaboravnog ukusa i nutritivnih vrednosti – dodaje.
Ima li “novi med” specifičnu klijentelu?
– Iako smo još uvek u fazi istraživanja i razvoja, već imamo blizu 20 kompanija iz SAD, Japana i Španije koje su pokazale interesovanje da kupe naš med bez pčela, čim ga lansiramo na tržište. Vegani su svakako ciljna grupa koja odmah vidi vrednost u našem pristupu proizvodnji meda, ali sve više i ostale grupe ljudi žele da razumeju koje su prednosti “MeliBio” proizvoda – predočava Mandić.
Dakle, možemo zaključiti da se ovaj startap ne fokusira na jednu ciljnu grupu, dok sa druge strane – ovaj med bi mogao da odgovara i onima koji nisu striktni u veganskoj ishrani. Mandić je stava da “kada imate hranu koja je proizvedena u kontrolisanim uslovima jedne fabrike, što je baš karakteristično za med, onda možete da garantujate da taj proizvod neće imati nikakve pesticide ili ostale neželjene supstance koje pčela može da pokupi u svom letu”. Taj let, pritom, ide i do 5 km udaljenosti od matične košnice.
– Med je po našem mišljenju najsuperiornija hrana koja je ikada proizvedena i time je težak zadatak da ga proizvedemo bez pčela. Međutim, uvereni smo da ćemo u tome uspeti i da ćemo, pored preukusnog iskustva konzumiranja u domenu ukusa, ispuniti i nutritivne vrednosti koje med čine sjajnim. To je naš strateški cilj – ističe Darko Mandić, koji je svoju profesionalnu sreću ostvario u dalekoj Americi.
Koliko košta nekonvencionalna hrana?
– Alternativni pristupi proizvodnji životinjske hrane se vode pod pretpostavkom da će ovakva hrana biti jeftinija. To trenutno nije slučaj, jer su mnoge kompanije tek na početku. Ono što ide u prilog mojoj industriji jeste što uzgajanje životinja, a samim tim i pčela, postaje sve skuplje, što se direktno vidi kroz cene tih proizvoda – priča Darko.
Ukazuje nam na to da je kilogram meda u Istočnoj Evropi u 2020. godini poskupeo više nego duplo. “Industrija hrane ne može da toleriše takve skokove i zato će ovakav pristup omogućiti predvidljivost cene za sve učesnike u lancu snabdevanja”, dodaje.
– Cena proizvodnje našeg kilograma meda trenutno je u rangu sa skupljim egzotičnim medovima, ali sa daljim razvojem tehnologije želimo da cenu značajno snizimo. Ja želim i radim na tome da “MeliBio” ispuni moj san da svako dete na ovom svetu može da se hrani sa najboljim zaslađivačem, po ceni koju svaki roditelj može da priušti – zaključuje sagovornik.
