Više od 20 godina LJuba Zečević je vlasnik kompanije „Steel Transfer“, a poslednjih pet bavi se i uvozom prehrambenih proizvoda iz naše zemlje. Mašinac po struci i prvobitnom opredeljenju i danas se bavi poslovima iz mašinske industrije, ali kroz sve ove godine nastoji da naše kvalitetne proizvode dobro plasira na veoma konkurentno tržište, nadajući se da će za uvoz naše robe konačno stići bolji dani.
– U Ameriku sam stigao pre 23 godine i bilo je nekako logično da odmah počnem da se bavim privatnim biznisom. Već tada sam uvozio materijale iz Evrope.
Po zanimanju sam mašinski tehničar, i nije mi bilo nimalo teško početi svoj biznis. Danas se bavimo proizvodnjom mašinskih delova po specijalnoj narudžbini, mnogo mojih mušterija je iz poznate štamparske industrije, i to su moji najbolji klijenti – kaže za „Vesti“ vlasnik i predsednik kompanije LJuba Zečević.
Trećina za carinu
Pre pet godina osetio je dobru mogućnost za plasman prehrambenih proizvoda sa bivših jugoslovenskih prostora, jer su naši ljudi bili željni svoje kuhinje i malih, sitnih zadovoljstava, kakva su plazma keks ili „cipiripi“. Problemi su još uvek prisutni.
– Na našu robu mi plaćamo porez od 20 do 40 procenata, u zavisnosti od vrste proizvoda. Jedino kafa ne podleže porezima. To su velika opterećenja i to značajno povećava cene naših proizvoda u maloprodaji. Za čokolade, pa i za čokoladni keks, porez je 40 odsto. Zato mi nismo konkurentni za sada, roba iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske je mnogo jeftinija. Ja pokušavam da robu stavim u promet čak i bez profita, samo da bi naši proizvodi bili na rafovima. Naravno, i ja uvozim robu iz naših bivših republika, jer je mnogo povoljnije, zbog cena, uslova kupovine i carina.
Lek za nostalgiju
U firmi LJube Zečevića deset zaposlenih, i uglavnom su to naši ljudi.
– Moje najveće zadovoljstvo za sve ove godine je osećaj da pomažem i našim proizvođačima u otadžbini, a i našim ljudima ovde, koji mogu da malo zaleče nostalgiju, kupujući naše proizvode. To je zadovoljstvo koje se ne meri ni kroz kakve materijalne vrednosti, u ovim teškim godinama za nas. Najteže u poslu i dalje je plasiranje proizvoda, jer je konkurencija veoma velika, a tržište zahtevno.
Američka vlada još uvek nije dozvolila ni uvoz mesa iz Srbije i Crne Gore, iako je drugim republikama to dozvoljeno.
Slovenačka vlada, recimo, delimično finansira prevoz svoje robe, do te mere oni brinu o svom izvozu. Nažalost, kod nas još uvek o tome ne misle, jer, razumljivo je, imaju mnoge druge probleme. Ponekad se osećam tako kao da iz svog džepa dotiram neku robu. Naravno da ja imam i zaradu, inače ne bih bio u ovom poslu, ali stvarno mislim da je ovo što radim velika pomoć našim proizvođačima.
Zato je i on jedan od mnogih koji sa nestrpljenjem očekuju odluku američke administracije o normalizaciji trgovinskih odnosa sa Srbijom i Crnom Gorom. Vesti su, nažalost, veoma kontradiktorne, iako svi veruju da će odluka biti doneta brzo.
– Ja te vesti slušam već nekoliko godina, i ponekad se uopšte ne nadam da će se uskoro desiti. Sada gledam koje proizvode mogu da uvezem po nižim carinskim stopama i uglavnom na njima radim. Ali, ja moram da uvezem i „Soko-Štarkovu“ čokoladnu bananicu, koja je najbolja i svi je traže. Zato mislim da će te nove trgovinske okolnosti biti pravo čudo i velika povoljnost za nas. To će automatski značiti i veliko sniženje cena u našim prodavnicama. Tako jedino možemo biti konkurentni sa ostalima i dostupniji našim ljudima. Jer sada računica izgleda ovako – za robu od 28.000 ja sam nedavno platio carinu 10.000 dolara. To je trećina i stvarno neizdrživo.
Po meri tržišta
Zečević danas radi sa velikim brojem naših kompanija, a robu plasira na 100 punktova u celoj Americi.
– U početku sam radio sa 27 velikih firmi i nastojao da tržište odredi šta će najbolje ići. Radim sa starim poznatim firmama, kao što su „Soko-Štark“, „C proizvod“, „Neyt“,, „Simka“, „Omega“… Sada smo u projektu za saradnju sa Zemljoradničkom zadrugom „Društvo srpskih domaćina“ iz Koštunića. Oni imalju odlične proizvode, mi ih možemo dobro plasirati i sada ozbiljno radimo na svim važnim detaljima. Nadam se da će na jesen i njihovi proizvodi stići na ovdašnje tržište. Za ovih pet godina primetio sam veliki porast kvaliteta kod naših privatnih firmi, kao što su „Simka“ iz Vranja, ili „Intermeco“ iz Beograda.
