Iako im roditelji žive stotina hiljada kilometara daleko, iako ih vaspitavaju i o njima brinu deke i bake i mada im detinjstvo protiče bez roditeljske blizine i toipline, đaci u školama u Braničevu čiji očevi i majke rade u inostranstvu, u sve manjem broju su delinkventi i promašene ličosti , pošto postižu iz godine u godinu sve bolje rezultate u školi.
U Osnovnoj školi u Rabrovu kod Kučeva nastavu pohađa oko osamdeset đaka čiji su roditelji van granica zemlje. Ne osećaju se odbačenim i zaboravljenim osobama, iako žive sa bakama i dekama, pošto u svakom trenutku imaju i moralnu i materijalnu podršku roditelja.
Nebojša Veljić, direktor Osnovne škole u Rabrovu, kaže da su školski pedagog i psiholog, što se tiče ovih đaka, gotovo bez posla. Škola ima kompjuterske kabinetime, a razvijene su i vannastavne aktivnosti. Braničevski gastarbajteri su ranijih godina svojoj maloletnoj deci masovno kupovali brze motocikle. Dvojica dečaka iz Velike Bresnice imali su, na primer, saobraćajne udese,ali su, srećom, prošli samo sa lakšim povredama.
Serija udesa
U selima oko Velikog Gradišta i danas je dosta slučajeva da maloletna deca voze traktore,oru njive i upravljaju automobilima što predstavlja veliku opasnost na drumovima. U selima Šapine, Bare, Kasidol, Smoljinac i drugim, u okolini Požarevca,, maloletnici sa đačkim knjižicama koji potiču iz gastarbajterskih porodica, napravili su seriju udesa u kojima je poginulo u poslednjih pet godina više od deset njihovih drugova.
Učitelj Živoslav Milošević kaže da u selu Doljašnica kod Velikog Gradišta u četiri razreda školu pohađa svega petoro đaka:
– U poslednje tri godine osmoro đaka ispisano iz škole radi nastavka školovanja u inostranstvu. Moji bivši đaci, sada srednjoškolci ili učenici viših razreda, ne pokazuju sklonosti ka delinkvenciji kao devedesetih godina, kada su dolazili u školu sa džepovima punim para koje su im stizale od roditelja iz inostranstva. Tada su roditelji ljubav svoje dece u domovini kupovali novcem. Danas su Internet i informativna globalizacija učinili svoje, deca se dopisuju i sa roditeljima imejl porukama, surfuju po internetu, proširuju vidike… Naravno da im roditeljska ljubav nedostaje, ali su verovatno postali svesniji da je odvajanje neminovnost.
Slikar Rade Lukić (39) iz Rabrova navodi da se gastarbajteri više ne utrkuju kao nekad, ko će više para dati svom detetu kad pođe u školu.
– Što manje para i džeparca dobijaju od bogatih roditelja , bolje ocene donose kući i bolje uče. Svi shvataju da je znanje moć.
Devedesetih godina prošlog veka pojedini osnovci u Braničevskom okrugu, a pogotovo u seoskim sredinama, znali su da troše i po hiljadu šilinga nedeljno, koje su im roditelji slali zbog griže savesti. Sada se, kažu meštani, deca uče i drugim vrednostima, štednji, skromnosti i uočava se da su manje raskalašni.
