Od najranijeg detinjstva dete se poistovecuje sa roditeljima i drugim za njega znacajnim licnostima iz okruženja. Ovi uzori, kao i sistem porodicnih vrednosti, odreduju u odraslom dobu karakter osobe, njeno ponašanje, svesne ili nesvesne želje. Te osobine u velikoj meri obeležavaju citav život, pa i stav prema potomstvu. Žena koja kaže „ne želim decu“ po mišljenju strucnjaka nije imala u svojoj porodici dobru identifikaciju sa majkom, porodicnu sigurnost ili osecaj porodicnog zadovoljstva.
Odbacivanje želje za detetom kod žena skriva razlicite psihicke poremecaje, pre svega bojazan da nece biti dobra majka, strah da ne može biti voljena i razlicite emocionalne poteškoce, koje se ispoljavaju traganjem za sopstvenim identitetom. U ovim slucajevima kajanje se može probuditi kad ženi „odzvoni“ biološki sat, u periodu menopauze.
Lažna sloboda – nesamostalna licnost
– Porodica ima više znacajnih uloga u razvoju deteta, ali su najvažnije duboke emocionalne veze kojima se uspostavljaju trajni odnosi medu clanovima porodice. Iz njih proizilazi zadovoljstvo pripadanja zajednici, osecaj sigurnosti, radosti davanja i primanja. U porodici se uce i osnovne ljudske vrednosti, modeli ponašanja i mehanizmi odbrane. Devojcica koja odrasta u takvoj porodici prihvatila je svoju žensku prirodu. Ukoliko porodica ne ostvaruje ove zadatke, nastaju poremecaji u razvoju detetove licnosti i karaktera – kaže mr sci med. dr Sanja Nikolic, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje.
Buduci da se roditeljski instinkt ubraja u najjace životne nagone, gubitak želje za potomstvom može biti izazvan i teškim doživljajima u detinjstvu, kao što su incest, seksualno zlostavljanje ili preterana agresivnost roditelja. Postoji i niz drugih cinilaca mnogo manje dramaticnih, ali ne i manje znacajnih, koji ženu odbijaju da prihvati ulogu majke. Hladno i kruto ophodenje roditelja prema detetu, nedostatak emocionalne podrške, sumnja u sopstvene vrednosti, osnova je nedostatka ljubavi prema sebi koji može izazvati gubitak želje za materinstvom.
– Žene koje su imale naizgled normalno i slobodno detinjstvo mogu odbaciti želju za detetom. Zacudo one obožavaju decu, ali ne žele svoju. Iza „slobodnog“ vaspitanja njihovih roditelja, posebno u adolescenciji, krije se njihovo emocionalno odbacivanje, prinuda i zahtev da moraju da se oslone samo na sebe. Prevelika odgovornost za samostalno vodenje života i težnja za nezavisnošcu od roditelja, na koje nisu mogle psihološki da se oslone, za neke žene predstavljaju veliki emocionalni teret. Odbijanje materinstva je znak nemogucnosti da se žena suoci sa predstavom o sebi kao obezvredenom ili napuštenom detetu.
– Postoji još jedan fenomen u odbijanju materinstva. Izuzetna vezanost devojcice za oca zbog psihološke podudarnosti licnosti ili neadekvatne identifikacije sa majkom, može u odraslom dobu u korenu saseci želju za potomstvom.
Ljubav prema cudesnom
Dete može biti voljeno i porodicni odnosi uskladeni, ali naglašena narcisoidna crta u razvoju devojcice suprotna je pojmu davanja i žrtvovanja i kao takva nepodudarna sa predstavom o materinstvu. Ostvarenje licnosti kod tih žena može ici u pravcu stvaralaštva ili kroz pažnju prema tudoj deci.
– Pojedine žene ne radaju decu da bi sacuvale brak. Ne žele da se trece bice umeša izmedu njih i njihovih supruga. Ideja da je dete parazit u emocionalnoj vezi ili da izaziva sukobe medu roditeljima, potice takode iz ženinog detinjstva. Najverovatnije je i da su njeni roditelji na nju tako gledali dok je ona bila mala. Žena ce se pravdati da ne želi decu iz profesionalnih motiva, ali su oni samo maska za njene konflikte, najcešce nesvesne, koje otkriva psihoterapija.
Ima žena koje odbijaju da prihvate materinstvo zato što ne žele da odrastu, buduci da su imale bogato i dinamicno detinjstvo. Strah od napuštanja decijeg sveta koji opisuju kao cudesan, ne znaci da je on u stvarnosti zaista bio ružicast. Velika devojcica zaljubljena u cuda zamenila je ljubav prema potomstvu divljenjem prema velicanstvenom i ostvarila ga kroz profesiju ili ljubavne odnose. Cinjenica da ne žali za potomstvom govori da su posao i prijateljstvo zadovoljili njene emocionalne i kreativne potrebe.
– Ponekad žena svesno ne želi decu, ali ih ipak rada kao ustupak suprugu ili porodici. Sama cinjenica da ih je rodila govori o njenoj nesvesnoj želji za potomstvom. Zato deca koju majke nisu svesno želele, mogu biti prihvacena i voljena kakva jesu. Suprotno tome, deca koje majke silno žele, mogu imati velike teškoce u odnosima sa majkom. Majcin san o detetu planiran do detalja cesto se ne poklapa s onim kakvo dete jeste i zato ga majka ne prihvata.
Žene ipak retko ne žele decu, naglašava dr Sanja Nikolic. Materinstvo odlažu do nekih zrelih godina, kada su profesionalno i partnerski ostvarene.
