Više od 270 srpske dece iz 32 zemlje Evrope i SAD bila su nedavno na Kosovu i Metohiji, gde su se upoznala i družila s vršnjacima. Lepo i emotivno druženje, donedavno teško zamislivo, ipak se dogodilo, doduše virtualno, zahvaljujući SAVA onlajn školi za srpski jezik, kulturu i tradiciju i njihovoj radionici “Potraga za blagom Kosova i Metohije”.
Bogat i raznolik program jedinstvene radionice u kojoj su deca mogla da pitaju sve što ih zanima, puna tri sata držao je pažnju malenih učesnika, uzrasta četiri do 14 godina.
“Polazak” iz Prizrena
Potraga za blagom počela je iz Prizrenske bogoslovije, jer se ove godine obeležava 150 godina od njenog osnivanja. Otac Jovan Radić, prizrenski paroh i profesor tamošnje Bogoslovije, započeo je program dirljivom besedom, podsećajući sve na našu baštinu. Virtuelni vodič dece u potrazi za blagom Kosova i Metohije bila je glumica Ivana Žigon, koja je već godinama kulturni ambasador duhovnog i umetničkog nasleđa KiM. Vodila je učesnike kroz pejzaže, manastire, pesme, nošnje i igre naše duhovne kolevke, a pokazala je i likovne radove dece s Kosova kao njihov stvaralački odgovor na razaranje koje su doživeli. A upravo su deca iz Orahovca, Novog Brda i Osojina, kao posebni učesnici, najviše uživali u susretu s vršnjacima širom sveta.
– Dok smo moji drugari i ja pričali i recitovali pesmice koje smo spremali sa svojim učiteljicama, bio sam mnogo srećan zato što sam upoznao mnogo dece i puno dobrih ljudi širom sveta. Hvala vam što ste nam obezbedili upoznavanje i druženje sa drugom decom – priča Martin Stojković (7) iz mesta Bostane (Novo Brdo).
Njegov vršnjak iz Beograda Mihailo Nikolić kaže da je oduševljen radionicom, najviše pričom o folkloru, koji je kao deo duhovnog blaga srpskog naroda imao svoje mesto na ovom događaju.
Poželela nošnju
Deca su videla i vredne, retke kosovske nošnje koje im je pokazala Biljana Regan, kolekcionarka balkanskih nošnji iz Amerike. Biljani je, kako nam je rekla, bila velika čast i zadovoljstvo da bude deo radionice u kojoj je predstavila najlepše i najvrednije nošnje iz svoje kolekcije. Divno joj je bilo da se druži sa decom i, dodaje, da odgovara na njihova pitanja.
– Hoću da kupim jednu nošnju i lutku koju pravi Biljana – rekla je oduševljeno Ivona (7) iz Čikaga.
Komšinice iz Orahovca, Ikonija (5) i Pavlina (11), zajedno su pratile radionicu i to u narodnim nošnjama.
– Volim Orahovac i volim svoju nošnju. Htela sam zato da je pokažem svima, a Ivani Žigon se mnogo dopala. Pozdravila sam sve pesmom “Srpska kolevka”. Bila sam srećna što sam baš ja otpevala ovu pesmu. Bila sam baš, baš srećna. Mnogo mi je bilo lepo. Jako bih volela da dođete na Kosovo kod mene – u dahu je rekla Ikonija.
Nesvakidašnja radionica je imala i specijalnog gosta – Arno Gujona, direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i predsednika humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo”, poznatog po dobročinstvima upravo na prostoru Kosova i Metohije. On je govorio o svom radu i ljubavi prema Kosovu, ali i o srpskom jeziku kao neizmernom blagu, koje treba čuvati i negovati.
Kao i Ivana i Biljana, i Gujon je strpljivo odgovarao na najrazličitija dečja pitanja: koliko ima sačuvanih crkava na Kosovu, kako Vam je bilo da odete u Dečane i tamo se krstite, koje su najveće sličnosti i razlike između Srba i Francuza… Za Biljanu je jedno od pitanja bilo od kog materijala su napravljene nošnje, dok su za Ivanu mali dijasporci imali teže pitanje – “da li ćete nas povesti na Kosmet kada prođe pandemija”.
– Videlo se veliko uzbuđenje dece što su se susrela. Nastupi dece sa Kosova bili su uzbudljivi. Pred našim očima bili su i Gračanica i Novo Brdo i Osojane. Najviše me je obradovalo što su se mnoga deca zainteresovala i na kraju radionice pitala da li mogu da krenu na Kosovo, kada će to moći i da li će to škola organizovati. To je i bio cilj ovakve radionice i ovakvog putovanja. Hvala školi SAVA za ovakvu priliku, čak i u ovakvim uslovima, da se družimo sa decom Kosmeta – rekla je Ivana, koja kao i Biljana, nije krila oduševljenje ovim onlajn druženjem.
Bilo smeha, ali i suza
Zaključak starijih učesnika je da je radionica bila prilično emotivna, što je potvrdila i mala Ivona.
– Mnogo je bilo lepo. Ja sam se smejala. I mama se malo smejala, a malo je i plakala. Skoro sve sam uspela da razumem. Radosna sam i zbog toga – ističe ona.
Prezadovoljna učinkom, Ivana Marčeta iz onlajn škole SAVA ponosno kaže da je radionicom ostvaren željeni cilj.
– Podsetili smo se naše zaostavštine, našeg Kosova i Metohije, naših korena. Setili smo se vrednosti našeg kulturnog blaga, pokazujući duhovno bogatstvo koje je vekovima duhovni oslonac našeg naroda. Naše najveće blago su, ipak, deca sa KiM, koja su nam kroz recitale, pesme i igru, pokazala da, iako rastu u teškim uslovima, ne posustaju, već pronalaze snagu u sebi i da rastu visoko, ka zvezdama, zakriljeni večnim svodovima Gračanice – navodi Marčeta i dodaje da im je potvrdu da su izabrali prave goste za ovu priredbu, dao “čat” koji je goreo od pohvala, zahvalnosti, reči podrške i želje ljudi iz dijaspore da pomognu deci sa Kosova.
Najmlađi spajaju Srbiju sa svetom
Obraćajući se deci, Arno Gujon je poslao snažnu poruku svima u dijaspori.
– S obzirom na to da ste ovde, to znači da su vaši roditelji svesni značaja očuvanja tradicije i kulture. Možete da budete most između nas u Srbiji i celoga sveta. Gde god da živite, vi imate mogućnost očuvanja svog jezika i svoje kulture, da u tim zemljama u kojima živite naučite i da u potpunosti razumete tuđu kulturu i jezik. Uslov za istinsko prihvatanje druge kulture je ljubav i prihvatanje sopstvene kulture i maternjeg jezika – naveo je Gujon, poznat već 16 godina po humanitarnom radu na KiM.
Jedno od pitanja koje mu je postavljeno vratilo je Gujona nakratko u prošlost i početke učenja našeg jezika, kojim danas prilično vlada.
– Da li je Vama, kao Francuzu, srpski bio težak za izgovor kao meni francuski koji učim u školi – pitala je jedna devojčica
– Kada želite da učite srpski jezik u Francuskoj, nema puno načina. Tada, kada sam ja učio srpski, nažalost, nije postojala škola SAVA. Sada je ima. Volja, to je ono što nam svima treba – odgovorio je Arno Gujon.
Hvala na podršci
U radionici je učestvovala i Osnovna škola “Miladin Popović” iz mesta Bostane (Novo Brdo, istočni deo KiM). Đak ove škole Novak Mitrić (10) bio je pun utisaka.
– Mnogo mi je drago što je baš moja škola izabrana za ovakav način druženja sa celim svetom. Osim mene, u radionici su učestvovali i moji drugari i drugarice koji su se predstavili pesmom i igrom. Upoznao sam glumicu Ivanu Žigon i Arno Gujona, a veoma mi se dopalo kako on priča srpski. Upoznao sam se i sa profesorom Jovanom iz Bogoslovije u Prizrenu… Hvala svima na podršci koju smo dobili – napisao je Novak na parčetu papira koje je prosleđeno “Vestima”.
Poziv iz Amerike
Koliko je radionica bila uspešna u povezivanju dijaspore sa našom decom na KiM najbolje oslikava velikodušan gest dve porodice iz Amerike, koje su pozvale decu s Kosova kod njih u posetu. Osim smeštaja tokom leta, ponudile su da im plate i put.
Oduševljenje od Teksasa do Moskve
Tokom “četa”, roditelji širom sveta, od Teksasa do Moskve, slali su reči podrške, zahvalnosti i oduševljenja.
– Vesna, Čikago: Čestitam na organizaciji i hvala što imamo priliku da vidimo i čujemo ove divne ljude.
– Olivera, Arizona: Bravo, gospodine Gujon! I ja želim da se zahvalim i izrazim divljenje za sve što činite za naš srpski narod. I da budete primer našim porodicama kako može da se čuva i neguje svoja kultura pa čak iako ste daleko od svog zavičaja.
– Vesna, Moskva: Presrećni smo! Puno pozdrava iz Moskve!
– Ljiljana, Švajcarska: Divni čoveče, hvala za sve što činite za naš narod! Pozdrav iz Švajcarske.
– Borko Perić, Toronto: Odlična organizacija, hvala na divnom programu, nadam se da ćemo imati još ovakvih prilika. Pozdrav!
– Sonja, Teksas: Bravo! Pozdrav iz Fort Vorta
– Violeta, Arizona: Hvala puno na predivnom druženju! Veliki pozdrav iz Feniksa
– Mirjana: Bilo je predivno i toliko emotivno. Hvala puno, puno.
– Jelena, Toronto: Hvala puno na prelepoj radionici! Ovo je nešto najlepše što baštini srpski narod. Da povratimo svoje dostojanstvo i postanemo svesni svog nacionalnog identiteta na najbolji mogući način. Bravo deco!
Dostupna svima
Radionica, koja je imala simultani prevod na engleski za sve koji slabije ili uopšte ne razumeju srpski , bila je dostupna svim zainteresovanima, ne samo đacima SAVA onlajn škole.
Чланак Deca s KiM nisu sama се појављује прво на Vesti online.
