Tačno pre 60 godina na Brionima se održao istorijski sastanak šefova Jugoslavije, Egipta i Indije. Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, indijski premijer Nehru i jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito dogovorili su temelje pokreta Nesvrstanih.
Postojalo je mnogo zemalja koje nisu htele da pripadaju nijednom od tada postojećih blokova. Pokret nesvrstanih trebalo je da pruža svojevrsnu alternativu podeli između istočnog i zapadnog bloka.
Čelnici ove tri zemlje tako su doneli zajedničku proklamaciju o saradnji u borbi za razoružanje i protiv upotrebe atomske energije u ratne svrhe. Tog 19. jula 1956. godine potpisali su tzv. Brionsku deklaraciju u kojoj je pisalo: „Mir se ne može postići podelom, već težnjom ka kolektivnoj sigurnosti u svetskim razmerima i proširenjem oblasti slobode, kao i okončanjem dominacije jedne zemlje nad drugom.“
Tito je Nehrua i Nasera ugostio na ostrvu Vanga, svom malom privatnom raju. To je inače bio najekskluzivniji deo brionskog kompleksa gde su pristup imali samo odabrani. Tito je na Vangi imao zasade vinove loze ali i voćnjak s mandarinama, čije je plodove sam brao i davao gostima.
To je bila Jovankina ideja?
Jovanka Broz je u feljtonu koji je svojevremeno objavljen u beogradskoj štampi rekla da je ona zaslužna za Nesvrstane.
– Nesvrstani su bili moja ideja, nastala u Indoneziji. Bila su dva bloka, Tito i Nehru su se stalno žalili pa sam im rekla: “Zašto samo kukate? Što sami nešto ne napravite? Tampon između dve zone.” I Nehru je rekao da sam u pravu – rekla je nekadašnja prva dama Jugoslavije.
Isticanje na pozornici svetske politike
Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina je 2012. godine gostujući na tribini “(Ne)svrstani u Hladnom ratu?”, u sklopu 8. kulturno-obrazovnog festivala Culture Shock u Križevcima rekao kako su zemlje članice Pokreta bile u mnogočemu različite i nejedinstvene, posebno što se tiče društveno-političkog uređenja, ekonomske razvijenosti ali i odnosa prema dva suprotstavljena hladnoratovska bloka, ali da ih je povezivala ideja miroljubive saradnje i borba protiv kolonijalizma i potlačenosti od strane velikih sila.
U najintenzivnijem razdoblju postojanja Pokreta nesvrstanih, od 1961. do 1991, diplomatija bivše Jugoslavije imala je značajnu ulogu, zahvaljujući kojoj se diplomate tadašnje države često pitali za mišljenje o ključnim događanjima u periodu Hladnog rata. Ali zemlje nastale njenim raspadom nisu iskoristile dobre veze s Pokretom što bi im koristilo na spoljnopolitičkom planu – istakao je Jakovina.
Zauzimanje ”treće strane” u Hladnom ratu mnogim je zemljama članicama Pokreta, a na vrhuncu moći Pokreta bilo ih je 120, smatra Jakovina, omogućilo isticanje na pozornici svetske politike, ali i izgradnju prepoznatljivog imidža.
– Nesvrstani su u Hladnom ratu često osuđivali postupke SAD i SSSR kao lokomotive dva bloka. Među takvim zemljama bila je i bivša Jugoslavija, koja je imala jednu od ključnih pozicija u ovoj grupaciji, pa je stoga, osim političkih, sklapala i unosne ekonomske poslove – objasnio je Jakovina.
