„Dečji kulturni centar Beograd – misija za decu i u Srbiji i u rasejanju” – mr Dragan Marić direktor DKCB

03.03.202103.03.2021

Dečji kulturni centar Beograd (DKCB), nekadašnji Dom pionira, poslednjih godina postala je omiljena ustanova i srpske dece u rasejanju. Skoro svakog meseca stigne lepa vest da su na mnogobrojnim konkursima ove ustanove veliki broj nagrada osvojila i deca, koja pohađaju Srpsku dopunsku školu u inostranstvu. Takođe stigne i vest da su deca u rasejanju družila i pevala sa Leontinom Vukanović i Minjom Subotom… da rado slušaju muziku i pevaju pesme snimljene u DKCB. Susreta bi bilo mnogo više da se poslednju godinu ne nalazimo u vanrednom stanju zbog pandemije koronavirusa. Ali druženje kroz mnogobrojne konkurse je konstantno. O DKCB napisani su mnogi tekstovi. Direktor ove ustanove mr Dragan Cale Marić, rado se odazvao razgovoru za portal Rasejanje.info. O DKCB je i njegovoj vezi sa srpskim rasejanjem mr Marić je rekao:

„Kao najstarija i najuglednija srpska institucija posvećena umetničkom i kreativnom odrastanju, svojim programima, festivalima, koncertima, konkursima i drugim aktivnostima, već skoro sedam decenija podstiče radost stvaranja i maštanja kod dece i mladih. Iako nas naše ime definiše kao lokalnu, gradsku instituciju, svojim manifestacijama i uspostavljenim koprodukcijama, saradnjom i prijateljstvom, odavno smo postali krovna nacionalna kuća stvaralaštva dece i za decu, ali i institucija koja je istinski ambasador kulture srpskih mališana u Evropi, pa i šire. Ono što je još važnije, koliko se predstavljamo u svetu, toliko i našu decu iz rasejanja sabiramo u zemlji porekla, u Srbiji. Dečja kulturna diplomatija i rad sa najmlađima u dijaspori najbolje oslikavaju manifestacije – Radost Evrope i Svesrpski dečji sabor”.

Kako Vas je čuvena manifestacija Radost Evrope motivisala da pokrenete Svesrpski dečiji sabor?

– Tokom Međunarodnog susreta dece Evrope ,,Radost Evrope” Beograd postaje dečja kulturna prestonica Evrope, u kojoj se susreću deca iz preko dvadeset zemalja Evrope. Ohrabreni uspesima te tradicionalne manifestacije, koja je prošle godine proslavila 51. rođendan, Dečji kulturni centar Beograd osmislio je još jednu manifestaciju koja, po principu manifestacije ,,Radost Evrope”, okuplja svake godine decu iz svih krajeva sveta u Beogradu. U pitanju je SVESRPSKI DEČJI SABOR, koji kroz bogat kulturno-umetnički program, osmišljen od strane Dečjeg kulturnog centra Beograd, pruža deci iz dijaspore i rasejanja da upoznaju Srbiju kao zemlju svog porekla. Družeći se sa svojim vršnjacima iz Beograda i boraveći u njihovim domovima tokom pet dana trajanja manifestacije, deca iz dijaspore i rasejanja imaju priliku da na neposredan način upoznaju svoju maticu zemlju.

Kada ste osnovali prvi Svesrpski dečji sabor i kakva su Vam iskustva?

– Prvi Svesrpski dečji sabor održan je u maju 2018. godine pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Pored prilike da učestvuju u posebno osmišljenim kulturno-obrazovnim programima, deca uzrasta od 10 do 14 godina, ostvarila su jedinstvena prijateljstva sa svojim vršnjacima iz Beograda, boraveći u porodicama učenika beogradskih osnovnih škola. Svečani koncert održan je u Dečjem kulturnom centru Beograd, kojim je otvorena manifestacija, uz državnu himnu „Bože pravde“ i pozdravne reči Nikole Selakovića, tadašnjeg generalnog sekretara predsednika RS. Na naše zadovoljstvo naredne godine došlo nam je još više dece na manifestaciju, dok smo 2020. zbog epidemiološke situacije bili primorani da manifestaciju otkažemo. Iskreno se nadamo da ćemo ubrzo svi zajedno prevazići krizu u kojoj se ceo svet našao i da ćemo uskoro jedni drugima bez straha krenuti u zagrljaj. Nadamo se da ćemo nastaviti sa organizacijom ove lepe manifestacije i da ćemo imati priliku da u Beogradu ugostimo našu decu koja žive van Srbije.

Dok pandemija ne prođe kakve planove imate sa đacima iz rasejanje?

– Do tada, nastavljamo da se družimo, učimo i razmenjujemo umetničke ideje sa decom i mladima iz dijaspore putem raznovrsnih umetničkih konkursa koje Dečji kulturni centar Beograd organizuje, kreativnih radionica i drugih kulturno-obrazovnih programa. Veoma nas je obradovalo kad smo videli koliko su naša deca iz dijaspore bila aktivna tokom mnogobrojnih onlajn konkursa koje je Dečji kulturni centar Beograd organizovao tokom prethodne godine. Pohvalio bih prvenstveno njihovu volju i želju da se povežu sa zemljom svog porekla i da svoje stavove, mišljenje, utiske pokažu kroz umetničke medije. Pohvale, zajedno sa svojim timom, uputio bih i nastavnicima srpskih dopunskih škola, koji sjajno rade, kao i roditeljima koji su uvek najveća podrška deci. Imao sam priliku i lično da upoznam neke od tih sjajnih ljudi, koji kao druga ili treća generacija žive i rade van Srbije, a koji svojoj deci prenose tekovine našeg kulturnog nasleđa i identiteta, prvenstveno negujući srpski jezik, kulturu i baštinu.

DKCB je imao i nekoliko gostovanja sa decom u rasejanju?

– Tako je. Dečji kulturni centar Beograd u prethodne tri godine uspeo je da organizuje nekoliko gostovanja u Danskoj i Nemačkoj i obraduje decu pozorišnom predstavom i muzičko-scenskim programom. Jednom prilikom, zahvaljujući Ambasadi Republike Srbije u Kraljevini Danskoj, u Kopenhagen su doputovali najpoznatiji izvođači i stvaraoci muzike za decu – Minja Subota i Leontina Vukomanović, koji su pred prepunom salom nastupali za srpsku decu u rasejanju i njihove porodice. Minja Subota i Leontina su na radost svih generacija, zajedno sa decom u publici i njihovim porodicama, pevali najpopularnije dečje muzičke hitove – „Deca su ukras sveta”, „Išli smo u Afriku”, „Slon lepotan Dondolan”, „Vuče, Vuče, bubo lenja”, „Au, što je škola zgodna”, „Kako rastu deca”. Tu radost i ushićenje svih prisutnih teško je opisati rečima. Tada sam potvrdio svoju zamisao da moramo dati sve od sebe da bogatu kulturnu ponudu koju imamo moramo učiniti dostupnom svoj deci – onoj koja žive u Srbiji i onoj koja žive van nje.

Koja bi bila Vaša poruka deci u rasejanju?

– Ovom prilikom bih pozvao našu decu iz dijaspore da prate najave događaja na sajtu naše ustanove www.dkcb.rs i društvenim mrežama. Pored različitih onlajn konkursa, tu se mogu pronaći i onlajn pozorišne predstave koje se igraju tokom Međunarodnog festivala dečije dramske igre GLUMIJADA i Pozorišnog festivala za decu i mlade FESTIĆ, potom muzički i plesni festivali kao što su DEČJE BEOGRADSKO PROLEĆE, Festival dečjeg muzičkog stvaralaštva FEDEMUS, Festival dečjeg plesnog stvaralaštva PLESNI SUSRETI i drugi.

To znači da ćete se i dalje baviti decom i đacima van granica Srbije?

– Da, nastavićemo i dalje da delujemo i van granica Srbije jer nam je misija da deci u Srbiji i dijaspori ponudimo kvalitetne kulturno – umetničke i edukativne sadržaje, koji su razvojno podsticajni, kreativni i koji odgovaraju na potrebe dece i mladih. Cilj nam je da i dalje budemo kreativni i aktivni, kako bismo motivisali decu i mlade iz Srbije i dijaspore da razvijaju svoje kreativne mogućnosti i iskažu sve svoje potencijale.

Biografija mr Dragana Marića

Prof mr Dragan Cale Marić, direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd rođen je u glavnom gradu srpske prestonice. Diplomirani je filmski i TV snimatelj. Završio je Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Master studije odbranio na Filološkom fakultetu a sada pohađa doktorske umetničke studije Kreativne industrije, Akademija umetnosti, Univerzitet Alfa u Beogradu.

Od 2014. godine je na poziciji direktora DKCB i vanredni je profesor na Katedri za filmsku i TV kameru Akademije umetnosti. Bio je producent i autor više kratkih dokumentarnih filmova; član Saveta Akademije umetnosti Beograd; direktor fotografije i produkcije na RTV BK Telekom; direktor produkcije na RTV Politika; rukovodilac kreativnog tima sektora slike, producent tima za vizuelni identitet na nacionalnoj TV Holandije. Samo za Radio televiziju Beograd (današnji RTS) radio je kao TV snimatelj u svim redakcijama i programima: od dokumentarnog i igranog, zabavnog i sportskog preko postavki studijskih emisija i multidisciplinarnih direktnih i odloženih prenosa, sve do dnevnoinformativnog programa. Kao direktor fotografije, reditelj i snimatelj uradio je preko 600 televizijskih ostvarenja različitih TV žanrova. Snimio je preko 150 dokumentarnih filmova, izbor: Devet strana sveta, Pančevačke bele noći, Pozdrav iz Beograda, Srećna Nova, Katarza pre i posle, Glisando – Marina Arsenijević, Mala srpska čitanka, Sava Šumanović, Udešavanje glasa, Buntovna Kantanga, Dosije Hag, Vaskršnje vaskrsavanje, Ulica dobre volje, Arizani, Dvoboj…

Objavio više autorskih tekstova u stručnim u domaćin i inostranim stručnim časopisima.

U funkciji rukovodioca DKCB je spojio svoja znanja i veštine iz oblasti vizuelno-umetničkih delatnosti i pedagoškog rada kao univerzitetski profesor, što je uslovilo podizanje programskog i produkcijskog standarda stvaralaštva dece i stvaralaštva za decu. Osnivač je i idejni tvorac manifestacije „Svesrpski dečji sabor“, festivala dece i mladih iz srpske dijaspore; inicijator je Monografija „Deca su ukras sveta – 65 godina stvaranja dece i za decu Doma pionira”, izdavač DKCB; producent je CD izdanja „Mjuzikli“ u izvođenju Hora DKCB; inicijator obnove i izvršni producent „Dečjeg beogradskog proleća”; kreator je i izvršni producent programa za decu u okviru „Beogradske zime”; izvršni producent je mjuzikla za decu „Tesla i bitka na Magnetnom polju”; osnivač je nacionalnog festivala dečjeg video klipa „KIDIKEM”; osnivač i koproducent festivala dečjih amaterskih pozorišta „Glumijada”…

„Rezultat rada DKCB-a u poslednjih pet godina prepoznaje se po novim rekordima u broju programa za decu – preko 1000 godišnje, kao i broju najmlađih Beograđana koji dnevno posećuju programe – preko 150 000 godišnje”, naglasio je mr Marić, koji je dobitnik mnogih nagrada i priznanja.

Original Article