POVELjA O OSNIVANjU
MI, DOLE POTPISANI IMENOM I PREZIMENOM, SVOJOM SLOBODNO IZRAŽENOM VOLjOM DONOSIMO ODLUKU O OSNIVANjU KONGRESA SRBA EVROPE KAO MEđUNARODNE, NEVLADINE, NEZAVISNE I NEPROFITNE ORGANIZACIJE SA CILjEM DA KROZ NjENO DELOVANjE OSTVARUJEMO INTERESE I ŠTITIMO POJEDINAčNA I KOLEKTIVNA PRAVA EVROPSKIH GRAđANA SRPSKOG POREKLA I SRBA U EVROPI U CELINI.
Dana 1. juna 2003. godine u Cirihu, Švajcarska
Povelju o osnivanju Kongresa Srba Evrope su potpisali svi prisutni delegati. U radu i osnivanju KSE su učestvovali predstavnici organizacija i pojedinci iz 11 evropskih zemalja, među koje spada i SCG i BiH, kao predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve: protosinđel Mihailo Tešić, starešina manastira Sopoćani, jeromonah German Vučićević, starešina manastira Sveti Arhangel kod Prizrena i otac Radomir Nikčević, izaslanik Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji su prihvatili članstvo u predsedništvu KSE. Među organizacijama koje su delegirale svoje predstavnike ima i onih koje broje od 15.000, pa do 200.000 članova, što Kongresu Srba Evrope daje dodatnu notu ozbiljnosti i obavezujuću težinu. Prisustvo i blagoslov njegovog preosveštenstva Episkopa srednjoevropskog Konstantina je potvrdilo da Srbi svoju duhovnost, tradiciju i nacionalni identitet mogu uspešno čuvati i nadgrađivati samo uz podršku i pomoć SPC.
Podršku Kongresu Srba Evrope su svojim prisustvom pružili brojni srpski intelektualci iz otadžbine, a dirljiva pisma su delegatima uputili: redovni član Srpske Akademije Nauka i Umetnosti Vasilije Krestić, prof. Dragan Nedeljković i Kongres Srpskog Ujedinjenja iz Amerike.
U narednom periodu pred predsedništvom KSE stoje brojni zadaci, počevši od usaglašavanja Statuta, pa do sazivanja Skupštine planirane za jesen. Svesni velike odgovornosti, ali i obaveze koju su primili na svoja pleća, članovi predsedništva pozivaju sve srpske organizacije i pojedince iz Evrope da svojim sugestijama i inicijativama pomognu da se na postavljenim temeljima izgradi organizacija koja će svim Srbima biti ponos. Pokretači i neimari koji su započeli izgradnju srpskog zajedništva žele da našoj novosnovanoj organizaciji pečat daju umne srpske glave, kao i mladi i obrazovani ljudi koji će svojim znanjem i zalaganjem na evropskoj sceni za Srbe stvoriti novo mesto i nove uslove za život i rad, ali i olakšati često bolne integrativne procese.
Svi mi želimo da između evropskih zemalja u kojima živimo i onog kutka sveta u kojem nam je kolevka gradimo mostove prijateljstva i uzajamnog razumevanja. Preko njih će u našu otadžbinu stizati duh evropejstva – starih kultura i modernih dostignuća. Iz naše zemlje će Evropi u pohode krenuti ona posebnost na koju smo mi Srbi ponosni, umetnost i kultura koja može samo da obogati multikulturnu i multietničku Evropu. Osnivanjem Kongresa Srba Evrope stvaraju se uslovi za podizanje dosadašnje srpsko – srpske, ali i evropsko – srpske komunikacije na viši i sveobuhvatniji nivo. Put kojim smo krenuli je dovoljno širok za sve one koji požele da njime krenu, a ideja o zajedništvu je dovoljno sveta da bi je podržali svi misleći i videći Srbi i ljudi dobre volje.
Predsedništvo Kongresa Srba Evrope
———————-
DEKLARACIJA
KONGRESA SRBA EVROPE
Rümlang, Svajcarska – 1. juni 2003.
Imajući u vidu da otadzbina koju smo nekada „privremeno“ napustili nije više u geografskom, političkom, ekonomskom, a ni u pravnom smislu ista i da će naš ostanak u evropskim zemljama biti dugotrajan;
Imajući u vidu da promena vlasti u Srbiji oktobra 2000. godine nije donela obećano osnovno građansko pravo svojim državljanima u rasejanju, pravo glasanja u zemljama u kojima žive, a time ni ravnopravno učešće u društveno – političkim aktivnostima i obnovi svoje otadzbine;
S obzirom da su Srbi u Evropi svesni činjenice da su njihovi sunarodnici na prostoru bivše SFRJ u toku poslednje decenije dvadesetog veka bili žrtve ratova i nepravdi, proterani sa vekovnih ognjišta, da su ostali bez svojih imanja, te da je srpsko nacionalno biće nasilno podeljeno, a ljudska, građanska, politička i svojinska prava raseljenih Srba uskraćena;
Spoznaja da mlada generacija Srba u rasejanju gubi svoj nacionalni i duhovni identitet i da se proces otuđivanja i asimilacije nastavlja;
Svesni da je medijska propaganda poljuljala osećaj nacionalnog dostojanstva, što neminovno vodi ka otuđenju od sopstvene nacije i otadzbine;
Uvereni da je Srbima u rasejanju neophodna nezavisna nevladina organizacija koja će biti pokretač i inicijator srpske nacionalne energije među Srbima u Evropi, bez obzira na političku opredeljenost, zavičajne i generacijske razlike;
Svesni da Srbi u rasejanju nisu prisutni u brojnim nacionalnim i verskim nevladinim organizacijama u svetu, mi, Srbi nastanjeni širom Evrope, učesnici osnivačkog Kongresa Srba Evrope, smatramo da:
1. Međunarodna nevladina organizacija, kao što je Kongres Srba Evrope, treba ubuduće da se zalaže za ostvarivanje i zaštitu pojedinačnih i kolektivnih prava i interesa Srba nastanjenih u Evropi pred medjunarodnim institucijama i organizacijama;
2. Usmerava i podržava obrazovanje mladih srpskog porekla u stremljenju ka najvišim položajima u političkom, akademskom, kulturnom i društvenom miljeu Evrope;
3. Unapređuje tradicionalne kulturne i duhovne vrednosti srpske etničke zajednice u Evropi;
4. Pruža Srbima na prostoru bivše Jugoslavije, kad god je to moguće, institucionalizovanu pomoć u državama Evrope, u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom za ljudska prava;
5. Unapređuje položaj, status i odnos Srba nastanjenih u evropskim zemljama sa otadzbinom;
6. Zalaže se pred međunarodnim institucijama za ugrožena prava Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori;
7. Zalaže se za položaj i status Srpske Pravoslavne Crkve, kako u Evropi, tako i u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, posebno apelujući na vraćanje nepravedno oduzete crkvene imovine, bez koje crkva ne može ostvarivati svoju misju;
8. Zalaže se kod međunarodnih organizacija za poštovanje ljudskih prava i povratak Srba u Hrvatsku, FBiH i Kosovo i Metohiju;
9. Podržava sve pozitivne procese evropskih integracija;
10. Zalaže se za ujedinjenje svih Srba i srpskih organizacija u svetu;
11. Navedeni ciljevi, glasanjem i odlukom prvog Kongresa Srba Evrope, postaju konstituitivni i obavezujući za ovu novoosnovanu evropsku organizaciju.
KONGRES SRBA EVROPE
