Izložba, sa kojojm se Srbija predstavlja na najznačajnijoj manifestaciji savremene umetnosti u svetu, obuhvata tri ciklusa umetnika različitih izražajnosti – Šćepanovićev Playground, Zdravkovićev Stanje hibernacije i Podizanja za Transatlantiku Milene Dragičević.
Enklavia je, prema rečima kustosa izložbe Nikole Šuice, neka vrsta gramatičke izvedenice s ozbirom na to da iznad ulaza u Paviljon stoji uklesan natpis Jugoslavia, ali je „isto tako i jedna objava razmišljanja o tome gde se nalazimo danas i zašto baš slikarstvo i zašto te dvodimenzionalne predstave troje različitih slikara“.
Troje umetnika, svako ponaosob, ispoljava osvešćen pristup u stvaranju zaustavljene slike unutar realnosti preopterećene globalnim tranzicionim procesima ekonomije i društva, kontrolisanim ratovima, migracijama, tendencioznim upotrebama istorijskog sećanja.
„Mi smo nataložili iskustvo pamćenja i sećanja i pravaca koje je modernizam i ideja napretka nosila i dovela do različitih ekonomskih i društvenih prekrajanja, do različitih propasti, jer i pre 20-tak godina smo govorili o krizi društva, umetnosti, poredaka i indivudualnosti. Sve te slojeve izložba na vrlo raznolike načine, bez etnografskih olakšica, pokušava da predstavi“, objasnio je Šuica.
Izložba, prema rečima kustosa, pokreće pitanja „ne samo medijski pretovarene današnjice nego i vrlo intrigantnih svirepih okolnosti u kojima današnja medijska slika opstoji“.
Zdravković u Veneciji izlaže dela iz ciklusa Stanje hibernacije, koje opisuje kao stanje izmešteno iz realnosti, kao vid bega i društvene angažovanosti sa željom da skrene pažnju da je neko toliko izrevoltiran stanjem u društvu da pokušava da se distancira iz svega toga.
Šćepanović se bavi zloupotrebom dece u globalnoj ekonomiji rata, globalnim medijima i zloupotrebom softvera u produkciji rata i destruktivnosti.
Dragičević će izložiti osam slika iz serije, koja je još u procesu nastajanja, a Transantlantiku opisuje kao mesto porekla, dok za svoja dela kaže da u tom kontekstu predstavljaju darivanje ili prinošenje.
Poseban segment izložbe, prema rečima komesara nastupa Srbije na Bijenalu, Slobodana Nakarade, predstavlja Zid ličnih objava sa dokumentarnim materijalom (video i fotografije) kojim su umetnici dodatno doprineli konceptu izložbe i odgovorili na temu ovogodišnjeg Bijenala – Viva Arte Viva.
O samom prostoru Paviljona, Nakarada je rekao da su dobijeni svi uslovi za ovogodišnju izložbu uz minimalne arhitektonske intervencije, koje je postavka zahtevala, kao što je izgradnja dodatnih pregradnih zidova i montiranje brisoleja na lanterni, kako bi se sprečio prodor intenzivne svetlosti i dobilo difuzno osvetljenje.
Prema rečima direktora Paola Barate, Bijenale je posvećeno otvorenom dijalogu između umetnika i između umetnika i publike, a ta misija je ove godine postala i tema Bijenala koje slavi i zahvaljuje na postojanju umetnosti i umetnika čiji svetovi proširuju naše poglede i prostor našeg postojanja.
Kustos 57. Bijenala Kristin Masel naglašava da u današnjem svetu punom konflikta i šokova, umetnost svedoči o onome najdragocenijem što nas čini ljudskim bićima.
„Umetnost je prostor za razmišljanje, individualni izraz, slobodu i fundamentalna pitanja. Umetnost je poslednji bastion, koji neguje iznad i izvan trendova i ličnih interesa i stoji kao nedvosmislena alternativa individualizmu i ravnodušnosti“, pojasnila je Masel.
Ona smatra da je uloga, glas i odgovornost umetnika važnija nego ikad i naglašava da je Viva Arte Viva uzvik i strastveni povik za umetnost i umetnike.
