• Ako je Milovan Vitezović u pravu da satiričar ne vidi sve crno, već sve što treba ocrniti, onda je jasno što je satiri u Srbiji odzvonilo. Dok se danas u svetu proslavlja Dan slobode medija, najstariji ilustrovani satirični list u jugoistočnoj Evropi „Ošišani jež“ iliti „srpski list za zezanje svetske krize“ našao se na đubrištu istorije.
• Milovan Vržina, glavni urednik „Ošišanog ježa“, kaže da je jedino što mu je preostalo da pojede svoj prst kao radnik iz Novog Pazara:
– Imate tu čast da saznate ekskluzivnu vest! „Ošišani jež“ u Srbiji, brale, prestao je da postoji od 1. maja 2009. Dok mnogi listovi dobijaju novce od države, „Ošišani jež“ je završio na tržištu gde se bije sa „Skandalom“ i ostalim novinama, gde čitaoci mogu saznati koji broj cipela nosi Lepa Brena!
• Koliko je bogata tradicija satire i humora u Srbiji najbolje pokazuje podatak da su te 1935. godine, kada je izašao prvi broj „Ošišanog ježa“, u Beogradu osnovana još četiri humorističko-satirična časopisa: „Okovani jazavac“, „Munja“, „Drenova budža“ i „Brezova metla“. Te godine izašli su i prvi brojevi „Gnjavator gnjavatora“ u Pančevu i „Zavrzlame“ u Kragujevcu. Nakon okupacije u Beogradu je 1941. počeo da izlazi list „Bodljikavo prase“. On je služio okupatoru i izlazio pod strogom cenzurom.
• Redovno se događalo da pojedini brojevi satiričnih listova budu zabranjivani, primerci plenjeni, a da odgovorni urednici bar neko vreme odleže u zatvoru. Satirična pesma „Dva raba“, objavljena u „Novom beogradskom dnevniku“ 1887, njenom autoru Branislavu Nušiću donela je dve godine robije. Radoje Domanović je zbog istupanja protiv vlasti otpušten iz državne službe. Umro je usamljen, ogorčen i siromašan u 35. godini života.
Dvor uzvraća udarac
U istoriji srpske satire izlazilo je 165 listova. Prvi je bio „Šaljivac“ izašao je iz štampe davne 1850. Najčuveniji su „Stradija“ Radoja Domanovića i oni koje je uređivao Jovan Jovanović Zmaj: „Komarac“ (1861), „Zmaj“ (1864), „Žiža“ (1871), „Starmali“ (1878). čak i dvor je pokušao da ismevačima odgovori satirom! Pokrenuo je dinastijski satirični list „Ruža“ (Beograd, 1865), najneduhovitiji od čitave mase srpskih satiričnih i humorističkih listova, od kojih su neki nastavili da izlaze, u rovovima, na Solunskom frontu kao „Granata“, „Komarac“, „Mutna Marica“…
• Petar Lazić, pripadnik Beogradskog aforističkog kruga, autor tekstova i reditelj „Indeksovog radio-pozorišta“, glavni urednik satiričnih listova „Naša krmača“ i „Bre“, kaže da oni odavno ne postoje iz čistih ekonomskih razloga. Nije bilo više sponzora jer se zamerio svima osim čitaocima.
– Na kraju mi je pukao čir i „Bre“ je prestao da izlazi. Sudbina satiričnih listova u svetu je ista. LJuti kapitalizam dovodi ih do neizbežnog harakirija. Bacili smo u kulturi mnoge stvari kroz prozor, pa što ne bismo i satirični list star 75 godina? Pre nekoliko godina Srbija je izdvajala za kulturu 0,5, a Albanija 0,8 odsto od ukupnog budžeta. Šlemovi i palice koštaju mnogo više nego kultura – opera, balet, satirični list, svejedno… Da sam bio na Zapadu, živeo bih od svojih tiraža, blago rečeno, ovako sad jurim doktorat i univerzitetsku karijeru – kaže za „Vesti“ Lazić, koji omladini nikako ne preporučuje da se bavi satirom, ako računa na ugled,karijeru ili, bože sačuvaj, pare.
• Paraćinac Zoran Matić Mazos, glavni urednik elektronskog časopisa za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu „<đŽ>ikišon“, autor je dve knjige aforizama i knjige karikatura.
Nakon petooktobarskih promena demokratija u Srbiji je:
• napredovala 40%
• ostala ista 23%
• nazadovala 33%
• nemam stav 4%
– Javnost se uljuljkala ovom kvazidemokratijom. Postoje humorističke rubričice po novinama i to je dovoljno da se svima zamažu oči. Do 2003. radio sam emisije na radiju i televiziji, ali sve su pogasili, kažu: „Bodeš ih u oči.“ Ma, okružen sam neprijateljima. Pokrenuo sam prošle godine ovaj elektronski satirični časopis, ali to je sve bez para. Živim od grafičkog dizajna. Dok sam izdavao humorističko-satirički list „Golać“ (1991-2000), stalno sam plaćao kazne. Bio sam dužan da po tri primerka nosim javnom tužiocu na uvid, a ja se toga nisam pridržavao, zato su mi stizali pozivi za sud i novčane packe. Ni ova nova vlast nije ništa bolja. Kad smo 2006. pravili svetsku izložbu karikatura, gde su učestvovali autori iz 100 zemalja, obratio sam se opštini za pomoć. Dali su mi 200 evra?!
