Denis Janošević (14) je iz rodnog sela Dobra Voda nedaleko od Jagodine, gde je završio sedam razreda osnovne škole pre godinu dana došao u Cirih, gde mu roditelji žive i rade. Pre nekoliko dan završio je Dopunsku školu na srpskom jeziku, a na muzičkom konzervatorijumu kod profesora Jurga Luksingera izučava harmoniku.
Odmalena je pokazivao sklonost ka muzici, zavoleo harmoniku i počeo vredno i požrtvovano da vežba.
Kaže da je njegov prvi učitelj koji ga je uputio u tajne ovoga instrumenta bio Zoran Anđelković iz Jagodine, koga se uvek sa radošću i poštovanjem seća. Posle je do polaska u Švajcarsku svirao uz Milana Nikolića iz Svilajnca, za koga kaže da ga je znalački uputio u sve lepote i finese koje krase ovaj instrument. Sada Denis sanja da jednoga dana njegovo životno i profesionalno opredeljenje bude bavljenje muzikom.
– Mnogo volim ovaj instrument. Počeo sam da sviram iz ljubavi, niko na mene nije uticao da se opredelim baš za harmoniku, ali siguran sam da je u to „svoje prste“ umešala genetika. Tata svira, doduše samo za sebe, ali je veliki majstor na harmonici bio moj deda. On je godinama važio za jednog od najboljih muzičara u kraju.
Uzori
Denis, kaže da ga mnogi pitaju kako to da svira klasiku na instrumentu na kome se, bar kod nas, više svira narodna muzika.
– Tvrdim da na harmonici može podjednako dobro da se svira i jedno i drugo. Moj primer to potvrđuje, a i moji veliki uzori kao što su Mirko Kodić, koji svira uglavnom narodnu muziku i čuveni i neponovljivi Miroljub Aranđelović Kemiš, kao i Srđan Vukašinović. Oni su moji uzori i muzičari kojima se divim.
Ovaj skromni dečak ističe da je sviranje deo njegovog identiteta i porekla, posebno u tuđini.
– Trenutno sviram klasiku, ali volim i narodnu muziku i nju ne zaboravljam i želim da je usavršim. Svako ima svoj neki stil sviranja i uvek postoji bar neka mala razlika. Sva tehnika i stilovi mogu da se nauče i uvežbaju, ali osećaj za harmoniku, sa tim se rodiš ili se ne rodiš. Kada slušamo neke muzičara, kako se „igraju“ ovim instrumentom, a naročito one vrhunske, kad počnu da sviraju nameće se osećaj kao da harmonika sama „priča“, tačno stvoriš sliku pesme, pa se naježiš – slikovit je naš sagovornik.
Novi sistem
Na konzervatorijumu u Cirihu,gde sada uči da svira klasičnu muziku uče ga novom sistemu koji u Srbiji nije učio.
– Taj sistem se sastoji od specijalne svirke basovima, koja odaje zvuke, kao pratnja na klaviru – objasnio nam je Denis.
– Harmonika je instrument na koji moraš da se navikneš, svaka je drugačija i ako se duže vreme ne uzme u ruke gubi se osećaj. Ja svakodnevno vežbam jer bez toga nema uspeha i toga sam odavno postao svestan. Verovatno se pitate, da li imam vremena za druženje sa drugarima, moram da kažem vrlo malo, to vam je kao u sportu da bi stigli dobri rezultati, moraš da utrošiš mnogo znoja, vremena i velikog truda – priča ovaj simpatični dečak.
Rođeni pobednik
Do sada je šest puta bio na takmičenju u Beloj Crkvi i svake godine osvajao prva mesta. Bilo je i puno drugih nastupa, za koje naš sagovornik kaže da su to bile dobre prilike da oseti scenu, ali i da pokaže šta zna.
Tako je nedavno na dodeli svedočanstava maturantima u Generalnom konzulatu u Cirihu maestralno svirao i zadivio sve prisutne.
