Jedan od najslavnijih istraživača zakonodavstva cara Duša, bogumila, heraldike, numizmatike i arheologije, prevodilac sa ruskog i francuskog jezika, profesor istorije slovenskog i vizantijskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i Sarajevu, bio je ruski emigrant koji je posle Oktobarske revolucije došao u Srbiju, da bi, zatim, značajno doprineo izučavanju srpske istorije i, naročito, srednjovekovnog srpskog prava. Doktorsku disertaciju o zakonodavstvu cara Stefana Dušana odbranio je 1928 godine u Beogradu.
Profesor Solovjev posle Drugog svetskog rata nije smeo da nastavi da predaje na Univerzitetu u Beogradu, isključivo zbog svog porekla. Posle rezolucije Infobiroa 1949. godine bio je uhapšen i, bez suđenja, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici proveo je godinu dana. Njegova supruga je takođe uhapšena, da bi, posle šest meseci istrage, bila puštena na slobodu. Posle ovih događaja Solovjev se preselio u Švajcarsku, gde je izabran za profesora slovenskih jezika i ruske literature na Univerzitetu u Ženevi. Tu će ubrzo objaviti prevode sabranih dela Dostojevskog i Tolstoja na franuski jezik.
Profesor Solovjev bio je jedan od najvećih poznavalaca srpskog srednjeg veka i srednjovekovnih rukopisa, naročito pravnih dokumenata. Njegov naučni doprinos srpskoj kulturi je nemerljiv.
„Njegovo ime bi trebalo uvek da se izgovara sa poštovanjem; zaslužio je da o njemu generacije znaju, zaslužio je svoju ulicu u Beogradu. Iako smo ga na kraju odavde isterali, zauvek je voleo naš narod i istoriju i bio vezan za Srbiju.
Iznenadili smo se kada se na tržištu pojavio deo njegove biblioteke, iako se radi o svega dvadesetak naslova, s obzirom na to da je od njegove smrti već prošlo 47 godina, a umro je i sahranjen je u Švajcarskoj. Zato smo veoma brzo reagovali: u roku od 24 sata od prijema ponude već je dogovoren otkup. Zahvalni smo prodavcu koji je prvo Adligatu ponudio ove dragocenosti i koji je bio spreman da drastično smanji cenu koju je prvobitno odredio, kako bi knjige ostale u Srbiji i bile dostupne široj javnosti u našoj instituciji.
Ove publikacije su posebno dragocene zbog posveta na njima, koje slikovito govore o važnim prijateljstvima ovog velikana. Tako se na više knjiga mogu videti posvete Solovjevog bliskog prijatelja i saradnika, profesora Vladimira Mošina (1894-1987), takođe ruskog emigranta, istoričara i sveštenika koji je veći deo života proveo u Jugoslaviji.
Može se reći da su Solovjev i Mošin slavistici i vizanotologiji zajedno dali izuzetan doprinos, ne samo u jugoslovenskim i srpskim, već u svetskim okvirima. Oni su nezaobilazne naučne veličine koje nešto znače svuda u svetu u svojim poljima rada. A u svojim istraživanjima često su se bavili istorijom srednjovekovne Srbije, kojoj su dali ogroman doprinos. Bez njih, Srbi bi daleko manje poznavali svoju istoriju.
Profesor Mošin, osnivač arehografske zbirke Narodne biblioteke Srbije, posebno je veliki doprinos dao datiranju mnogih srpskih srednjovekovnih povelja. Ova dvojica profesora, zajedno sa Georgijem Ostrogorskim godinama su radili na Svetoj Gori. Sramota je da njihov rad bude zaboravljen, a njihove knjige rasute bez traga“, kaže predsednik Adligata, književnik i advokat Viktor Lazić.
