Reporteri „Vesti“ nedavno su posetili porodicu Bajić u banjalučkom naselju Paprikovac kako bi joj uručili 340 evra, deo donacije prikupljene da dobrotvornoj zabavi koju su u Melburnu organizovali humani Banijci. Novac je namenjen petnaestogodišnjoj Nikolini čiji život ne liči na život njenih vršnjaka. Već sedam godina ona se bori sa šećernom bolešću, zbog čega su joj uskraćena mnoga zadovoljstva, tipična za devojke njenog uzrasta.
U prvom razredu osnovne škole obolela je od dijabetesa tipa jedan. Od tada njen život je uređen po strogim medicinskim pravilima, jer četiri puta dnevno mora da prima insulin, i isto toliko puta mora da vadi krv radi provere nivoa šećera radi pravilnog doziranja insulina. Uz sve to, mora da ima i specifičan režim ishrane, a sve to iziskuje ogromne troškove.
Koliko je teško nositi se sa ovom bolešću, najbolje zna Nikolini, ali i njeni roditelji, majka LJiljana i otac Boro, inače stopostotni ratni vojni invalid, koji je, i pored toga, jedini zaposlen u ovomdomaćinstvu. NJegova plata u banjalučkom preduzeću „Autoprevoz“ nije dovoljna za mnogobrojne izdatke, naročito one vezane za bolest ćerke. Ove godine lekari su predložili Bajićevima rešenje koje bi u velikoj meri olakšalo Nikolinin život, ali se isprečio najveći problem – novac.
Akcija u zavičaju
Bajići su proteklih meseci zakucali na mnoga vrata pokušavajući da nađu dobre ljude koji bi pomogli nabavku aparata potrebnog njihovoj kćerki. Međutim, odziv je još uvek veoma loš.
– Muž je pokušao u svom preduzeću, a probali smo i u još nekim državnim. Nikakav odgovor nismo dobili. Preko Boračke organizacije RS i nadležno ministarstvo je obaveštno o našem problemu, ali niko se još uvek nije javio. Na računu koji je objavljen i u domaćim medijima uplaćeno je svega 400 maraka, manje od ove jedne donacije iz Australije – kaže LJiljana Bajić, u želji da pokaže vrednost dobijene pomoći.
– Predloženo nam je da nabavimo insulinsku pumpu, takozvani veštački pankreas. Ta pumpa sama reguliše nivo šećera i insulina i bukvalno bi rešio najveći deo Nikolinih problema. Međutim, ta pumpa košta 17.234 konvertibilnih maraka (oko 9.000 evra). Mi taj novac nemamo – priča majka LJiljana.
Tako saznajemo zašto su organizatori dobrotvorne zabave u Melburnu, na kojoj je prikupljeno ukupno 7.320 australijskih dolara (3.700 evra, prilog namenili i ovoj Banjalučanki, ali i kako su za njene nevolje saznali.
– Kćerka moje sestre živi u Australiji i letos je bila u Banjaluci. Kad je krenula, ponela je jedan novinski članak o našim problemima objavljen u lokalnom listu. Bio je to, zapravo apel da nam se pomogne da Nikolini kupimo insulinsku pumpu. Verovatno je tim putem priča o nama stigla do ovih dobrih ljudi iz Melburna.. Hvala im na svemu, jer svaka pomoć nam mnogo znači – kaže majka LJiljana.
Inače, Nikolina je ove godine upisala srednju muzičku školu. Ne izostaje sa časova uprkos bolesti. Svira klavir od svoje osme godine.
– Pojavom dijabetesa prekinuto je moje normalno i bezbrižno detinjstvo. U početku nisam mogla ni da pretpostavim koliko će mi to život izmeniti, ali tada su nastale zabrane koje se tiču igre i ishrane, sada izlazaka. Teško je bilo malome detetu, kakva sam tada bila, objasniti razlog zašto ne može dobiti čokoladu ili neki drugi slatkiš, kao što mi sada teško pada stalno gledanje na sat da ne bih terapiju propustila – kaže Nikolina, zahvalivši se Banijcima iz Australije na pomoći koju su joj poslali i uvećali da će dobiti aparat koji će joj olakšati život sa dijabetesom.
