Američka diplomatska prepiska koju je objavio
„Vikiliks“ izgleda podupire tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da
je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke
administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih, piše danas
danski levičarski nezavisni dnevnik „Information“.

Harhof je prošle sedmice izneo tvrdnju u pismu njegovim kolegama i
pustio informaciju u danskim medijima da je predsednik Međunarodnog
krivičnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji Meron
vršio pritisak na sudije da puste vodeće hrvatske i srpske oficire,
podseća AFP.
Teodor Meron

Depeše Stejt departmenta iz Haga objavljene na „Vikiliksu“ izgleda
podupiru njegove tvrdnje, uključujući jedan iz 2003. o susretu Merona s
neimenovanim američkim ambasadorom.

Na tom sastanku, Meron se navodno zalagao da američka vlada glasa za
okončanje mandata glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte,
opisujući je kao „prvenstveno medijsku ličnost koja je prevashodno
zainteresovana za svoju sopstvenu zaostavštinu“.

„Meron je pozvao američku vladu da se usprotivi produženju i izrazio
rezerve o proširenju njenog mandata za još godinu dana“, navodi se u toj
depeši o Del Ponteovoj, koja je napustila Tribunal 2008. godine.

Danski dnevnik, koji je obelodanio postojanje američkih depeša,
navodi da je Del Ponteova „razvlačila sudske predmete i tako stavljala
prepreke na putu SAD i Rusiji da dovrše rad Tribunala“.

Dnevnik piše da Harhof veruje da se Meron zalagao za ubrzavanje sudskih
postupaka radi uštede i prestanka 20 godina dugog pravnog procesa.

Haški tribunal formiran je 1993. godine radi suđenja počiniocima
genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom krvavog
raspada bivše Jugoslavije, navodi AFP, dodajući da su „Srbi često
kritikovali pristrasnost suda protiv njenih državljana, koji su često
osuđivani, dok su Hrvati, Bošnjaci i Albanci sa Kosova oslobađani“.

Pasus iz druge poverljive depeše iz 2003. na susretu Merona i drugog
američkog ambasadora opisuje sudiju kao „najeminentnijeg pristalicu
napora vlade SAD“.

U informaciji se citira neimenovani bivši pravni savetnik Tribunala,
koji kaže da depeše pokazuju da je Meron imao bliske odnose saradnje sa
američkom vladom.

„Utisak među mojim bivšim kolegama je da predsednik dobija instrukcije
od američke vlade. A dokumenti ‘Vikiliksa’ sigurno ne doprinose njegovom
slučaju“, rekao je taj savetnik.

U pismu Harhof je tvrdio da je oslobađanje dvojice hrvatskih generala –
Ante Gotovine i Mladena Markača i tri Srbina – bivšeg načelnika
jugoslovenske vojske generala Momčila Perišića, šefa službe bezbednosti
Srbije Jovice Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića, suprotno
ustanovljenoj praksi Tribunala da se vojni komandiri smatraju odgovornim
za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni.

Harhof je rekao da je sud umesto toga krenuo ka politici da komandiri
mogu biti osuđeni jedino ako može biti dokazano da su znali za nameru
njihovih potčinjenih da počine zločin. On je sugerisao da su američki
ili izraelski zvaničnici bili umešani u ta oslobađanja.

Harhof je napisao da „verovatno nećemo saznati“ da li je ijedan američki
ili izraelski zvaničnik ikada vršio pritisak na predsedavajućeg suda,
Amerikanca, ali da „informacije o upornom pritisku tog istog
predsedavajućeg suda, Amerikanca, na njegove kolega u slučajevima
Gotovine i Perišića navode vas da mislite da je bio rešen da postigne
oslobađanje – a posebno da je imao dovoljno sreće da ubedi starijeg
turskog sudiju da promeni stav u poslednjem trenutku“.

AFP podseća da je jedini turski sudija u Tribunalu, 77-godišnji Mehmet Gunej.

„Većina slučajeva vodiće do toga da oficiri komandiri slobodno išetaju
odavde. Tako da američki (i izraelski) vojni lideri mogu da odahnu“,
napisao je Harhof, a prenosi francuska agencija.

Danski sudija nije želeo naknadno da komentariše za medije ovo pismo,
naglasivši da ga je uputio na privatne, a ne na javne adrese, a komentar
nije dao ni Meron na čiji račun su iznete optužbe.