Proteklih deset godina mi smo u tranziciji za koju ćete i u američkoj CIA, ruskom SVR, francuskom SDGE, nemačkom BND, engleskom MI6, izraelskom MOSSADU, i drugim ozbiljnim obaveštajnim službama, čuti da je srpska tranzicija u stvari drugo ime za tajkunski i partokratski sistem vladanja. Taj sistem vladanja u Srbiji je upravo u procesu demontaže
Kad danas pitate naše građane kuda ide Srbija, niko ne zna odgovor, kad ih pitate kako živite, velika većina kaže loše, kad ih pitate šta je činiti, samo sležu ramenima, a kad ih upitate šta nam se trenutno dešava, kažu ne znamo. Sve u svemu, u Srbiji je manje-više sve ubijeno u pojam. Govorim o najvećem delu stanovništva. Naravno ima i onih koji tvrde sasvim suprotno od srpske raje, sem što i oni nisu nasigurno šta se trenutno dešava. Pošto je narod već ubijen, da kažem po neku ovima koji su zainteresovani da sačuvaju sadašnje pozicije, interese, položaje, sistem vrednosti i pravila igre koja trenutno vladaju u Srbiji.
Mišljenja sam da će detajkunizacija Srbije biti mačji kašalj za departizaciju Srbije. I ne bojte se za našu sudbinu, znate kako je onaj Nikola Pašić govorio: Spasa nam nema, propasti ne možemo
SFRJ je bila velika zemlja sa velikim interesima i velikim resursima. Potom je počela da slabi, da bi proces dezintegracije te države, koja je smetala mnogim velikim silama, otpočeo odvajanjem Slovenije i ratovima u drugim eks-Jugoslovenskim republikama. Druga faza otpočela je rušenjem Slobodana Miloševića i ustoličenjem takozvane demokratske vlasti. U prvoj fazi cilj je bio eliminisati tada već oslabljenu SFRJ sa političke i ekonomske mape sveta, posebno onih neuragičnih tačaka po nesvrstanom svetu u kojem je ta država imala značajne interese, koji su bili u konfrotaciji sa interesima dobrog broja velikih sila.
Pobedile su velike sile, SFRJ je nestala u krvi. Pao je Slobodan Milošević i nestao je autoratitivni sistem vladavine i opet su pobedile velike sile, a Srbija je dobila jedan proces koji nazivaju tranzicija. Proteklih deset godina mi smo u tranziciji za koju ćete i u američkoj CIA, ruskom SVR, francuskom SDGE, nemačkom BND, engleskom MI6, izraelskom MOSSAD, i drugim ozbiljnim obaveštajnim službama, čuti da je srpska tranzicija u stvari drugo ime za tajkunski i partokratski sistem vladanja. Taj sistem vladanja u Srbiji je upravo u procesu demontaže, i ta faza će biti završena do kraja 2011. godine. Velike sile će opet pobediti. Kad su pobedile SFRJ i izbrisale njene interese sa geopolitičke mape sveta, jasno Vam je da će pobediti i Srbiju i eliminisati njene nacionalne interese. I tu je tačka. Ono što se ovog časa odvija u Srbiji je lepo nazvano detajkunizacija i departizacija i o tim procesima nećete ništa saznati iz Vikiliksovih depeša namenjenih svetskoj raji. Naša politička elita će poslužiti da izvrši detajkunizaciju Srbije oličene u našim biznismenima poput Miroslava Miškovića, Milana Beka, Hamovića, Lazarevića, Kostića, iako se ovaj poslednji najveštije snalazi u novonastaloj situaciji, ali je i to samo deo taktike velikog brata i mnogih drugih, da ih sada ne nabrajam sve redom. Sistem tajkunizacije zameniće se sistemom korporatizacije, a potom sledi departizacija Srbije koja će se tranformisati u običnu, najobičniju administraciju po evropskom modelu namenjenom malim državama.
Rizik po uspeh velikim silama je danas dramatično smanjen i globalizacija je već pobedila potencijalni izolacionizam (samo što to nije još niko obnarodovao), koji je mogao da se desi i na neko vreme odgodi još jednu pobedu velikih sila. I tu je tačka. To Vam u praksi znači, na primer, da jedan Milan Beko neće moći da sisa sa jednom od svojih milion firmi, recimo, NIS, preko svoje kompanije Deneza M Inžinjering tako što će ishodovati posao rekonstrukcije benzinskih stanica NIS-a, iako u stvari taj posao izvodi neka druga podizvođačka firma. Više neće imati zadatak da nasanka samo Borisa Tadića, koji jelte ima svoje predstavnike u istom tom NIS-u, kao predstavnike državnog kapitala, a koji mu danas ne bi to omogućio samo da je znao, već će imati potrebu da nasanka i Gasprom i Putina i mnoge evropske i prekookenaske Putine, a to već nije moguće, zapravo to ga izlaže opasnosti u kojoj se našla i SFRJ. Isti je slučaj i sa Miroslavom Miškovićem i prodajom Maksija.
Njegov uticaj na društveno- političke tokove se u ovim mesecima nepovratno smanjuje u korist korporatizma, koji je u ovom slučaju personifikovan u kompaniji iz Belgije kojoj srce snage leži u oficijelnom Parizu. Prosto, naši tajkuni su u proteklih desetak godina pojeli mnoge male ribe i ribice, da bi sad oni stigli na evropsku trpezu svetskih ajkula. Može li se zaustaviti korporatizacija, ona svetska, Srbije? Ne može. Može li se zaustaviti departizacija Srbije? Ni to ne može. EU na to pitanje gleda kao na pitanje borbe protiv korupcije i bla, bla, bla, a suštinski je reč o kapitalu. Srbija je skoro sve privatizovala, a domaće tajkune će zameniti moćne međunarodne kompanije, što znači da naša politika neće imati represivni kapacitet prema tim kompanijama iz prostog razloga što iza njih stoje njihove moćne evropske ili svetske političke grupacije koje su dramatično moćnije od naših političkih elita, koje u izvesnoj meri i zavise od stepena saradnje sa kolegama u svetu. Poput tajkuna koji ne prepoznaju ovaj proces, i koji će usled eventualnog lošeg informisanja kao onomad rukovodstvo u SFRJ da propadnu, i političke stranke i partijske elite će biti pred istim izazovom. Oni koji ne prepoznaju da je vreme za zamenu igrača, koji su do sada kao jedinu referencu morali da imaju podanost, u korist onih igrača koji su sposobni i profesionalni da igraju utakmicu sa globalnim igračima i uspešno artikulišu domaće interese ugrađujući ih, a ne konfrotirajući sa globalnim interesima i ostvaruju uspeh, završiće u prevremenoj političkoj penziji. Mišljenja sam da će detajkunizacija Srbije biti mačji kašalj za departizaciju Srbije. I ne bojte se za našu sudbinu, znate kako je onaj Nikola Pašić govorio: Spasa nam nema, propasti ne možemo.
