Usvajanjem Ustavne povelje formalno-pravno prestaje da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Buduca zajednicka država zvace se Srbija i Crna Gora, što je deveta promena imena države od njenog osnivanja 1918. godine.
Naziv Jugoslavija upotrebljavan je i pre 1918. godine. U Krfskoj deklaraciji srpske vlade i Jugoslovenskog odbora 1917. godine bilo je predvideno stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a i pre toga je u književnosti, pogotovo crnogorskoj, upotrebljavan naziv Jugoslavija.
U Beogradu, 1. decembra 1918. godine, prema istorijskim podacima, u osam sati uvece, u prisustvu naslednika prestola regenta Aleksandra Karadordevica, clanova vlade, kao i vojvode Živojina Mišica proglašena je država – Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Medutim, vec 15. jula 1920. taj naziv je neznatno promenjen u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podrucja, 3. oktobra 1929. godine država menja ime u Kraljevinu Jugoslaviju. Pod ovim imenom država je nadživela svog tvorca, kralja Aleksandra Karadordevica, koji je preminuo u atentatu izvedenom u Marselju 9. oktobra 1934. godine. Taj naziv ona je nosila i na pocetku Drugog svetskog rata. U toku ratnih godina u Londonu se povremeno sastajala vlada koja je u zaglavlju svojih odluka imala utisnut naziv Kraljevina Jugoslavija. Istovremeno, u otadžbini su nicali novi organi vlasti, medu kojima i AVNOJ, koji su prisvojili ime Jugoslavija bez ikakvih odrednica. U tim ratnim godinama pojavljivala su se dva imena ove zemlje – Kraljevina Jugoslavija i samo Jugoslavija. Zanimljivo je da je prvi medudržavni ugovor koji je posle Drugog svetskog rata sklopila nova Jugoslavija bio overen pecatom Kraljevine Jugoslavije.
Na Trecem zasedanju AVNOJ-a u Beogradu 10. avgusta 1945. godine, država dobija ime Demokratska Federativna Jugoslavija. Posle svega dva i po meseca 29. novembra 1945. godine, Ustavotvorna skupština proglasila je republiku i promenila ime države u Federativna Narodna Republika Jugoslavija.
Usvajanjem novog saveznog ustava, 7. aprila 1963. godine, promenjeno je ime državi u Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija. I sledeci naziv naša zemlja je dobila nakon usvajanja Ustava, i to 27. aprila 1992. godine. Naime, Savezno vece Skupštine SFRJ usvojilo je Ustav Savezne Republike Jugoslavije kao zajednicke države Srbije i Crne Gore. Deset godina kasnije, 10. marta 2002. godine, u Beogradu je potpisan Sporazum o preuredenju odnosa Srbije i Crne Gore, a njime je predviden i novi naziv buduce zajednice.
J. Cerovina
———————————————-
KAKO CEMO SE ZVATI
SRCG, SRiCG, SBiCG…
Rešenje svih jezickih dilema vezanih za upotrebu naziva nove državne zajednice, novog imena njenih stanovnika, izvedenih prideva, skracenica, ali i za novi naziv samog jezika, ponudice za nedelju-dve Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Prema recima lingviste Ivana Klajna, bice vrlo teško doci do najboljih rešenja, jer naziv naše zajednice Srbija i Crna Gora nije prirodan.
Umesto dosadašnjih jednostavnih izraza – Jugoslavija, Jugosloven, jugoslovenski – sada treba naci odgovarajuce složenice. Kao moguce skracenice se spominju SRiCG, SRCG, SBiCG i slicne, tako da ce verovatno biti izabrana jedna od njih, smatra Klajn.
Dok Odbor za standardizaciju ne razreši ove jezicke dileme, svi oni koji su prinudeni da koriste nove nazive morace sami da se snalaze. Lingvisti u ovakvim slucajevima, kako kaže Ivan Klajn, obicno uzimaju u obzir novinarsku praksu. Ono što je ustaljeno u medijima ima izvesnu prednost pri iznalaženju odredenih jezickih rešenja.
B. B.
ŠTA GRAđANIMA DONOSI POVELJA
Licne isprave još važe
Koliko ce cin formiranja državne Zajednice Srbija i Crna Gora promeniti svakodnevni život gradana? Pravni strucnjaci kažu da takvih promena nece biti mnogo, jer su one vec ostvarene proteklih godina, a sad je samo obezbeden ustavni okvir za njih.
Jedna od promena je u tome da ce nova zajednica, zbog manjeg broja funkcija biti jeftinija od dosadašnje. Poslovi savezne države ce, medutim, biti preneti u republike clanice i tek naknadne racunice ce pokazati koliko ce ove organizacione promene smanjiti poreze.
Dr Zoran Loncar, strucni konsultant Ustavne komisije, kaže da gradani ne bi trebalo da strepe da ce zbog novog naziva države odmah morati da menjaju licna dokumenta, jer je u clanu 24 Zakona o sprovodenju povelje receno da državljani nove zajednice zadržavaju pravo korišcenja postojecih isprava do donošenja zakona kojim ce se urediti ova materija. Isto tako, do donošenja novih propisa koristice se postojeci pecati i štambilji SRJ. Za nova dokumenta su, medutim, u potpunosti nadležne republike clanice, pa je moguce da ubuduce imamo razlicite licne karte, saobracajne i vozacke dozvole, automobilske tablice, itd. Iako državna Zajednica Srbija i Crna Gora ima medunarodno pravni subjektivitet, republike clanice ce biti nadležne i za pasoše, mada se u ovom trenutku ne zna da li ce i oni biti razliciti.
Promene u izbornom pravu
Loncar upozorava i na moguce posledice zbog promena u nacinu sticanja državljanstva. Prema Ustavu SRJ, jugoslovenski državljanin je, naime, istovremeno (bio) i državljanin republike clanice, a prema Povelji – državljanin države clanice je i državljanin državne Zajednice Srbija i Crna Gora. To znaci da ce se državljanstvo državne zajednice ubuduce sticati na osnovu državljanstva republike clanice, dok je u vreme SRJ bilo obrnuto: na osnovu jugoslovenskog sticali smo republicko.
Ako dve republike ne usaglase svoje zakone moguci su problemi u vezi sa sticanjem državljanstva, konstatuje Loncar i objašnjava to na primeru bracnog para – državljana Crne Gore koji žive u Srbiji. Oni ce, prema tekstu Povelje, u Srbiji imati jednaka prava („izuzev izbornog“) kao i državljani Srbije, ali moguce je da njihova deca rodena u novoj državi prakticno ostanu bez državljanstva. To bi se dogodilo u slucaju da srpski zakon, na primer, predvida da novorodeno dete stice državljanstvo po poreklu roditelja, a crnogorski propis po mestu rodenja deteta. Tada bi se postavilo pitanje ciji je dete državljanin.
U toku izrade Povelje i zakona o njenom sprovodenju pravni strucnjaci su upozoravali na ove nelogicnosti, mada je u clanu 20 Ustavne povelje receno da zakoni i nadležnosti država clanica moraju biti medusobno uskladeni.
Kako tumaciti odredbu Povelje da državljanin jedne države clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi clanici kao i njen državljanin – „izuzev izbornog prava“? Naš sagovornik, inace docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da državljani Crne Gore nece imati aktivno i pasivno biracko pravo u Srbiji, kao ni državljani Srbije u Crnoj Gori. Ostaje da se vidi kako ce i gde onda državljani Crne Gore koji žive u Srbiji, kao i državljani Srbije koji žive u Crnoj Gori ostvarivati ovo svoje ustavno pravo, mada ce odgovor na to pitanje verovatno dati povelja o ljudskim pravima.
Stranke samo u republikama
Na osnovu ogranicenja izbornog prava izvesno je da ce biti ukinuta i mogucnost registracije stranaka „na saveznom nivou“. U registru sadašnjeg Saveznog ministarstva pravde takvih partija je oko 150, ali ocigledno je da ce one morati – ako vec nisu „duplo“ registrovane – da se opredele za upis na jedan od dva republicka spiska. Loncar istovremeno procenjuje da ce udruženja gradana, sportski savezi itd. postojati i na nivou državne zajednice, i to verovatno u registru buduceg ministarstva za ljudska i manjinska prava. Tako bismo zadržali košarkaški, fudbalski i druge saveze, ali ne kao KSJ, FSJ nego kao KSSRCG, FSSRCG…
Povelja donosi i promene u pravima regruta. Vojni rok oni ce provesti na teritoriji države clanice ciji su državljani, uz mogucnost služenja na teritoriji druge države clanice „po svojoj slobodnoj volji“.
Formiranje suda Srbije i Crne Gore, prema objašnjenju Loncara, gradanima vece republike nece stvarati probleme zbog sedišta ove institucije u Podgorici, jer ce sud svoje funkcije ostvarivati prepiskom. Oni, naime, nece, kao u krivicnom ili parnicnom postupku, dolaziti pred sudije da bi bili saslušavani nego ce sud suditi na sednicama zatvorenim za javnost.
Novo ustrojstvo države ne donosi ni promene u imovinskim pravima gradana, mada se namece pitanje da li bi tako bilo u slucaju da se dve republike razdvoje.
Bice promenjen i izgled dinara, s tim što se ne zna šta ce umesto sadašnjeg napisa „SR Jugoslavija“ biti napisano – da li „Srbija i Crna Gora“ ili samo „Srbija“. Nelogicno bi bilo i jedno i drugo: „Srbija i Crna Gora“ – zato što dinar nije novac Srbije i Crne Gore, nego samo Srbije, a ni „Srbija“ zato što je nezabeležen slucaj da novac jedne države važi samo na jednom delu njene teritorije i da to na novcu piše.
Branislav Radivojša
