U Vladi Srbije, za mesečne plate od 2.000 – 3.000 evra u ovoj, ali i u prethodne tri godine, radilo je više desetina ljudi. Te devizne zarade obezbeđivali su inostrani donatori – najčešće UNDP, USAID, Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, brojne strane vlade, kao i, u zapadnom svetu vrlo razvijen nevladin sektor.
Stranci, na apel srpskih vlasti za pomoć, nesebično su otvorili svoje kase, između ostalog, i kako bi unapredili, u prethodnoj deceniji potpuno urušene institucije. Zato su i postigli dogovor sa novim srpskim vlastima 2001. godine da popune procenjene “kadrovske rupe”, plaćajući eksperte koji, kako se tvrdilo, nisu bili spremni da za plate od 200 evra napuste dotadašnje, uglavnom dobro plaćene poslove, i uhvate se u koštac sa velikim poslom koji je čako novu vladu.Tako su putem javnih konkursa koje su raspisivali donatori, a u dogovoru sa ministrima u Vladi Srbije, pronađeni ljudi sa kvalifikacijama za koje se verovalo da mogu da rade ekspertski posao.
čitava ta operacija kadrovskog opremanja vladinih resora, po već oprobanom srpskom receptu, otrgla se, međutim, u to vreme najzagovaranijem principu rada novih vlasti – transparentnosti. Naime, ni sami zaposleni u institucijama države nisu znali ko je među njima na čijem platnom spisku.
Tako se i desilo da se krene u sveopšte sumnjičenje. Domaćem stručnjaku, koji je pristajao da radi i po 12 sati dnevno za prosečnu srpsku platu, teško je padalo saznanje da njegov kolega ispod ranga, u susednoj kancelariji, prima i po deset puta veću platu, i to u devizama.
Za većinu eksperata koje su u potpunosti finansirali donatori iz inostranstva, stručnost, bez obzira na zluradost kolega, nije bila pod senkom sumnje.Tako je, za širu javnost, a i zvanično, zamenik ministra rudarstva i energetike Slobodan Ružić, bio, upravo, angažovan od strane američke “Alijanse za štednju energije”. Posle podnošenja ostavke na tu funkciju, Ružić se snašao i prešao na platni spisak Svetske banke, za platu od oko 3.000 dolara. Odluke koje je, jedno vreme i kao vršilac dužnosti ministra, a posle date ostavke i savetnik u Ministarstvu donosio, mnogi danas proglašavaju i “moguće spornim zbog nesumnjivog sukoba interesa”.
Među onima koji su zvanično predstavljali Vladu, a primali plate iz inostranstva nalazi se i Gordan Tanić. Kao svog čoveka, u Ministarstvo energetike, preporučila ga je, i njegov angažman finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. Do danas vodeći stručnjak Ministarstva za energetiku za odnose sa javnošću, Maja Vujović, kao i savetnik za toplifikaciju gradova u Srbiji istog ministarstva, Vladimir Pavićević, takođe su na stranom deviznom platnom spisku. Preporuke za njihovo angažovanje u Ministrstvu energetike dala je, svojevremeno, Kori Udovički.
Zanimljivo je i da je čitava uprava za restrukturiranje javnih preduzea pri Ministarstvu finansija zapravo grupa eksperata koje plaća isključivo UNDP – odnosno njihov fond za razvijanje kapaciteta. Zadatak ove Uprave je jedan od najosetljivijih poslova Vlade, jer je restrukturiranje samo uvod u privatizaciju srpskih javnih preduzeća (NIS, EPS, ŽTP, JAT…).
NA DVE STOLICE
Mada se, kao jedan od uslova za dobijanje strane apanaže za rad u srpskim institucijama navodi tzv. “ekskluzivan angažman”, brojni su primeri da stručnjaci kriju činjenicu da u Srbiji rade za još po nekog.
Takođe, kritičari ovog načina ispomoći Srbiji pitaju se čije, zapravo, interese zastupaju ovi kadrovi – Vlade Srbije ili onih koji ih plaćaju?
NOVA ŠANSA
Nedavni apel “Grupe za zakone u tranziciji”, (čine je) predstavnici Svetske banke, UNDP, USAID, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih inostranih donatora kojim se od nove Vlade Srbije traži da u narednih mesec dana usvoji bar deset ekonomskih zakona – nova je prilika da se stranim novcem nastavi finansiranje eksperata!? Jer, upravo su ove međunarodne organizacije kao pomoć novim vlastima u Srbiji ponudile i angažman svojih stručnjaka.
