STRANCIMA NA TACNI SRPSKE VOJNE TAJNE
• Amerikanci dali 200.000 dolara i na miru prelistavaju sva vojna dokumenta, iako Ministarstvo odbrane tvrdi da je građa bezbedna
U Vojnom arhivu Srbije nedavno je digitalno arhiviran milioniti dokument. Ovaj posao je sredinom prošle godine poveren DŽeferson institutu iz SAD , a Amerikanci su za uloženih 200.000 dolara, na koliko je potpisan ugovor o donaciji sa Vojnim arhivom, dobili priliku da na miru prelistaju sva vojna dokumenta, uključujući i ona s oznakom „vojne tajne“.
Kako „Vesti“ nezvanično saznaju, oni su tu priliku brže-bolje iskoristili, pa su se tako, mimo svake logike, među prvim „digitalizovanim papirima“, našla vojna dokumenta iz 1999. godine i perioda NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
U Ministarstvu odbrane Srbije to demantuju naglašavajući da je „postupak vezan za rad na ‘otvorenoj’ i ‘zatvorenoj’ građi ostao isti“, te da je regulisan Zakonom o arhivskoj građi „što u potpunosti obezbeđuje bezbednost dokumenata“.
Međutim, ovo ministarstvo je na krajnje nemušt način pokušalo da objasni zašto je ovaj delikatan posao poveren strancima, pravdajući to da domaći stručnjaci ovaj posao nisu želeli da rade – besplatno.
„Ovaj posao nije poveren stranoj firmi, već je DŽeferson institut bio samo posrednik koji je obezbedio finansijska sredstva u okviru donacije i ponudio stručnu pomoć Ministarstvu odbrane Srbije, uključujući i obuku zaposlenih u arhivu. To svakako ne znači da ne postoje takvi stručnjaci i kod nas, međutim, niko se od njih ponudio da taj posao radi besplatno“, stoji u odgovoru koji je redakcija „Vesti“ dobila iz Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Srbije.
Ukupno 36 miliona stranica
Mada je do sada digitalizovano milion vojnih dokumenata, to je tek „kap u moru“ zato što je u ovom trenutku u Vojnom arhivu Srbije pohranjeno čak 36 miliona stranica. Iz Ministarstva odbrane Srbije saopštavaju da je u procesu digitalizacije do sada kompletiran period od 1716. godine do Prvog svetskog rata i stvorena baza za očuvanje dokumenata od daljeg propadanja i fizičkog kontakta.
Odgovorni u ovoj državnoj ustanovi ipak nisu želeli da nam dostave podatak koliko će posao digitalizacije vojnih arhiva koštati, te kada bi ovaj posao mogao biti završen.
„Projekat se realizuje sredstvima iz donacija, neprofitbilnim radom, a najveći donator je Vlada Kraljevine Norveške. Do sada je utrošeno manje sredstava nego što je predviđeno“, odgovoreno je „Vestima“.
Vojni arhiv Srbije 13. juna 2007. godine potpisao ugovor o donaciji DŽeferson institituta iz SAD. Ugovor vredan oko 200.000 dolara potpisali su Biljana Presnal iz DŽeferson instituta i načelnik Vojnog arhiva pukovnik Dragan Krsmanović.
