U PREDLOŽENIM IZMENAMA IZBORNOG ZAKONA IMA MESTA ZA NAŠE LJUDE U BELOM SVETU
Dijaspora bliža biračkom mestu?
Za ovu nedelju na vanrednom zasedanju srpskog parlamenta predviđena je rasprava o promeni izbornog zakona. Biće formirana nova republička izborna komisija, a predloženo je brisanje cenzusa za izbor predsednika Republike, u Zakonu o izboru narodnih poslanika trebalo bi da se ukine cenzus za stranke nacionalnih manjina a biće omogućeno dijaspori da ostvari svoje biračko pravo.
O uključivanju dijaspore u društveno-politički život Srbije najviše reči je bilo krajem prošle godine pred vanredne parlamentarne izbore. Pravo glasa za dijasporu zastupale su neke političke partije i pojedinci.
Pravni stručnjaci su i ranije, a i sada, govorili da pitanje dijaspore i pravo glasa nije tehničko već pre svega političko i da je svaka vlast obavezna da sve dobro odmeri pre nego što donese takvu odluku.Prema rečima profesora međunarodnog prava dr Vojina Dimitrijevića, međunarodno pravo ne propisuje pravila o tome ko može da glasa na izborima u nekoj državi. Odluku o tome države donose samostalno. Pravilo je da na izborima mogu da glasaju samo državljani, a, kada je reč o onima koji borave u inostranstvu, neke zemlje dozvoljavaju glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, druge omogućavaju da oni pismeno daju svoj glas, dok ima država koje i za one koji borave u inostranstvu propisuju obavezu da se pojave na biralištima u zemlji. U našoj zemlji važi ovo poslednje pravilo. Profesor Dimitrijević smatra da bi svim našim državljanima trebalo omogućiti da glasaju, ali ističe da je pitanje da li mogu da glasaju strani državljani koji su etničkim poreklom vezani za neku zemlju i kao primer navodi nemačkog državljanina srpske nacionalnosti. On podseća da je Slobodan Milošević prvo omogućio našim državljanima da glasaju u konzularnim predstavništvima, a onda im to pravo ukinuo, bojeći se da među njima nema tako jaku podršku kao što je imao na početku svoje vladavine. Na prvim izborima u Hrvatskoj Franjo Tuđman je omogućio Hrvatima koji žive u inostranstvu da glasaju i veruje se da je, ističe dr Dimitrijević, upravo zahvaljujući njima HDZ dobio te izbore.
Šaroliko glasačko telo
– Nesumnjivo da svim državljanima treba omogućiti da učestvuju na izborima, uključujući i one koji imaju dvojno državljanstvo, pa su istovremeno državljani i neke druge države. Međutim, protivnik sam da na izborima učestvuju svi ljudi srpskog porekla pa i oni koji nisu naši državljani, jer se time otvaraju neka teška pitanja. Kao prvo, postavlja se pitanje kako neko dokazuje da je Srbin, ali i šta sa onima koji su poreklom iz Srbije, ali nisu Srbi. Osim toga, pitanje je da li ljudi koji ne žive ovde i ne snose nikakav rizik treba da odlučuju o sudbini zemlje.To su samo neka od mnogobrojnih pitanja i zato ne bi trebalo ovu materiju olako dirati – rekao je dr Dimitrijević.
Popis i birački spiskovi
Posle našeg „agresivnog” nastupa na proteklim vanrednim parlamentarnim izborima svima je postalo jasno da dijaspora mora dobiti pravo glasa. U programima gotovo svih političkih stranaka bilo je predviđeno pravo glasa dijaspore. Očekujemo da naredne nedelje takav predlog jednoglasno prođe u srpskom parlamentu – kaže Zoran Milinković, predsednik Patriotske stranke dijaspore. – Da nismo učestvovali u predizbornim radnjama sigurno ne bismo dobili pravo glasa. Pored toga, mi smo zahtev za pravo glasa uputili i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu . I Komisija za izbeglice i raseljena lica je pre desetak dana ponovo istakla pitanje prava glasa dijaspore, i to ne samo Srba i Crnogoraca, nego i svim ostalim državama koje su članice Saveta Evrope i zaključila da svi moraju obezbediti pravo glasa svojim državljanima, bez obzira gde sada žive. Pritisci sa svih strana morali su uroditi plodom. Druga je priča da li će dijaspora to svoje pravo, iz tehničkih razloga, moći da ostvari već na narednim izborima. Potrebno je uraditi dosta stvari da bi se pravo u praksi i ostvarilo. Kao prvo treba srediti uslove u svim našim konzulatima, a posebna je priča sređivanje biračkih spiskova dijaspore, koji se ne mogu napraviti bez popisa. Iako neki političari smatraju da popis nema veze sa glasačkim spiskovima, mi smatramo da je to bitno, jer se samo tako može videti koliko tačno ima Srba koji imaju državljanstvo, kao i onih koji imaju pravo glasa.
često je isticano da dijaspora ima pravo glasa, jer kogod ima naše državljanstvo i ko je upisan u birački spisak može da glasa, ali na dan izbora mora da bude u Srbiji. Predstavnici dijaspore pak tvrde da nisu u mogućnosti da dolaze kući samo da bi glasali, pogotovo oni iz Amerike i Australije, i dodaju da su tvrdnje da se ne može glasati u konzulatima samo izgovor. Tako Mila Alečković-Nikolić, potpredsednica Kongresa Srba Evrope, ističe da se za 30 dana može obezbediti glasanje u konzulatima i da za to nije potrebno nikakvo odobrenje država u kojima se to obavlja, jer je konzulat deo naše teritorije. Drugi izgovor vlasti, da nema spiskova, takođe je moguće zakratko ispraviti. Mila Alečković – Nikolić kaže da neki spiskovi ipak postoje i da ih samo treba dopuniti, što je uz pomoć dijaspore moguće uraditi.
– Zašto bi se vlast bojala naših glasova, pa mi smo tako šaroliko glasačko telo? I na kraju, ako dijaspora ne bude glasala u značajnom broju, smatraćemo da je nova vlada koja se bude formirala samo oficijelna Srbija, a ne i realna zemlja – rekla je Mila Alečković-Nikolić.
U isto vreme Predrag Rakočević, predsednik Saveta dijaspore Baden-Virtemberga, smatra da glasanje po konzularnim predstavništvima nije dobro, jer uvek može da se nađe neko ko će reći da mu je pravo glasa uskraćeno, kao, na primer, neki Srbin iz Australije, kome je najbliži konzulat na nekih 3.000 kilometara. S druge strane, ističe Rakočević, po našem zakonu svaka partija koja učestvuje na izborima ima pravo da postavi svoje posmatrače, a zna se koliko konzularnih predstavništava ima i koliko bi ljudi trebalo da dođe. Potom, ako se glasa, na primer, u Štutgartu, gde ima više od 100 hiljada Srba, to glasanje trajalo tri, pet ili sedam dana, pošto su gotovo svi naši konzulati skučeni i tehnički nisu u mogućnosti da prime veliki broj ljudi. Srpski savez, čiji je Rakočević predsednik zalaže se da se dijaspori omogući da glasa putem pisma ili elektronskom poštom ili da se pronađe neki adekvatniji način.
Državljanstvo i prebivalište
Sa pravnog stanovišta stvari su komplikovanije kada se umesto o dijaspori razgovara o državljanstvu, ističe profesor dr Stevan Lilić, koji pod tim pojmom podrazumeva gastarbajtere koji imaju naše državljanstvo, a žive i rade u nekoj drugoj zemlji.
– Tu su stvari jasne, ali problem je dvojno državljanstvo koje se reguliše reciprocitetom i raznim ugovorima između zemalja. Ako neko već u zemlji u kojoj živi ima pravo glasa i koristi ga, onda je logično da to pravo ne može da koristi dva puta. U svakom slučaju važno je razgraničiti šta je državljanstvo, a šta prebivalište – rekao je dr Lilić.
Sekretar Agencije za dijasporu, koju je Vlada Srbije imenovala aprila prošle godine, a koja nije nikada započela rad, Milan St. Protić smatra da pravo glasa dijaspore proističe iz državljanstva, iz kojeg, opet proističu i neke obaveze, među kojima je, recimo, i plaćanje poreza.
– Ukoliko bismo, dijasporu oslobodili tih obaveza prema državi, a dali im pravo glasa, to bi značilo da su neki naši građani jednakiji od drugih. – rekao je Milan St. Protić.
