Da Srbija sve vise i vise lici na neki manikomijum, potvrdjuje i ova vest objavljena u listu “Blic”. Da li se radi samo o supoziciji odnosno pretpostavki, ili o nekom stvarnom imenovanju nekog ministra “dijaspore”. Pre nego sto se bilo ko upusti u jednu slicnu aferu, trebalo bi da oni ljudi, koji sebe danas smatraju politicarima,i kojitreba da stvore i budu u stanju da stvore jednu vladu, prvo rese pitanja koja su od vitalnog znacaja za SCG kao jedinstvenu drzavu.
Prioritetno je nekoliko stvari, a to su pre svega Ustav, zakon o drzavljanstvu, i prikljucenje SCG Evropskoj Uniji. Od ta tri elementa zavisi dalja buducnost ove nove drzave. Dijaspora dobija ministra ! O tom potom.
Dakle, posto se prvo uspostave prave structure jedne pravne i moderne drzave, moglo bi se govoriti i o “dijaspori”. Kao po vec poznatom obicaju, mi kazemo “hop” pa onda skocimo, dok se svugde drugde, prvo skoci, pa se onda vikne “hop”. Naime, postavljanje na neki proizvoljan nacin nekog “ministra” iz dijaspore, moze ili ce obavezno dovesti do jos veceg razdora u toj dijaspori. Neko ce postaviti pitanje zasto i na osnovu cega. U toj srpskoj « dijaspori » treba objektivno i realno sagledati sledece cinjenice. U toj dijaspori postoje jos uvek elementi iz perioda Drugog svetskog rata, koji se dele na « cetnike i partizane », one koji su i dan danas za kralja i one koji su za « bratsku Pravoslavnu Rusiju », i one komuniste koji su protiv ustasa i kvislinga ali i Cetnika. Tu su i eneracije ekonomskig emigranata iz pedesetih godina , koji su dzepom u inostranstvu a glavom u Jugi iz tih godina, koji ne podnose ni cetnike ni partizane, a koji ne shvataju situaciju danas u zemlji, jer ovi mladi rasprodase zemlju i drustvenu svojinu bez da im poloze racune. I na kraju, nove generacije koje su napustile zemlju pre 13-14 godina da ne bi bili silom uvuceni u rat, ili da bi poceli novi zivot. Ti poslednji, ne fermaju ni one prve ni one druge, politicki su neopredeljeni i plovice vodeci se idejama a ne nekom jedinstvnom motivacijom. Ako i dodje do nominacije jednog ministra za « dijasporu », pitanje je ko ce toga ministra imenovati i po kojim kriterijumima. Po kvalifikaciji ? Po osvojenim titulama ? Po politickoj pripadnosti ? Po zaslugama za narod, ili po nekom licnim afinitetima ? Moze se postaviti i pitanje koji su to afiniteti koji odredjuju ko je za izbor a ko nije. U navodima « Blica », spominju se tri kontinenta. Amerika, Evropa, Australija. Kolika je dijaspora i koliko procentualno ima zajednickih interesa ? Formulacija « Za dijasporu je bitno da to bude njen covek kako bi bila sigurna da ce voditi racuna o problemima dijaspore” , je pogresna, jer je Dijaspora ta koja nema problema , a matica je ta koja ih ima i to na svim nivoima. Stvaranje nekog ministarstva « dijaspore » kada u zemlji nema ni drzave ni vlade ni zakona vec skoro godinu dana je rekao bih, naucna fantastika. Malo ima raznoraznih svadjalica i neodgovornih ljudi , pa im treba dodati jos i one s nekoliko drugih kontinenata. Paradoks kod nas je, da je sve u redu do momenta kada pocne da mirise vlast, a onda sve se naprasno menja i svetosavci se pretvaraju u Brankovice, anti revolucionare, domace i strane placenike, vise , srednje i nize klase, cuvene i manje cuvene profesore, doktore, intelektualce, gastarbeitere, “les nouveux riches”, predratnu burzoaziju, proletere .. Treba medjutim ozbiljno uzeti u obzir da kod vecine, drug Tito, jos uvek jase na celu kolone, ne zato sto jase, nego sto je na celu.
Dragan RAKIC
dragan@noos.fr
F-67000 Strasbourg
