Petinu ukupnih prihoda Bosne i Hercegovine i Moldavije čini novac koji u ove zemlje šalju njihovi državljani na radu u inostranstvu. U Albaniji, Jermeniji i Tadžikistanu sume koje gastarbajteri šalju svojima čine desetinu ukupnog prihoda. Ovo su zaključci studije Svetske banke o migracijama u Evropi i Srednjoj Aziji.
U 2004. godini migranti su poslali 19 milijardi dolara u Moldaviju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Jermeniju.
„Ovaj novac je ključan za funkcionisanje lokalnih privreda i predstavlja stalni i pouzdan izvor deviza. Novac migranata pomaže da se smanji ekonomska nejednakost i siromaštvo“, piše u studiji Svetske banke.
S druge strane studija pokazuje da zemlje u koje stranci dolaze takođe imaju koristi od njih. Rusija, Ukrajina i Zapadna Evropa u koje se slivaju migranti dobijaju tako potrebnu kvalifikovanu i nekvalifikovanu radnu snagu.
„Nedostatak radne snage ne postoji samo u Zapadnoj Evropi već i u Istočnoj kao u Rusiji i Ukrajini koje imaju nisku stopu rađanja ičiji državljani odlaze u inostranstvo. Stotine radnika iz Tadžikistana, Gruzije, Jermenije pa čak i Kine rade u Rusiji. Studija Svetske banke pokazuje da će zemlje u koje migranti dolaze biti sve zavisnije od strane radne snage jer će potrebe za njom biti sve veće. Sličan je slučaj u SAD u koje dolaze radnici iz Latinske Amerike.
Najveći deo migracija ka Evropi je ilegalan – kaže isto istraživanje preporučujući da zemlje u koje migranti dolaze potpišu bilateralne ugovore sa zemljama iz kojih dolaze kako bi migracije postale legalne.
