U Dortmundu je u subotu u sali crkvene opštine u organizaciji Udruženja Srba „Nemanja“ iz Bilefelda održan Okrugli sto na temu: Razmišljanja o odrazu demokratskih promena u otadžbini na organizovanje rasejanja u Nemackoj. U radu okruglog stola su pored predstavnika više srpskih udruženja iz Severne Rajne Vestfalije, Hesena i Bavarske ucestvovali i protojerej Porde Trajkovic u ime SPC, generalni konzul Zoran Vukcevic iz Diseldorfa i dr Dušan Vasiljevic, clan Saveta dijaspore.
Radmila Ninic je procitala pismo Milana Kljajevica, pomocnika ministra za inostrane poslove savezne vlade i šefa sektora za dijasporu koji je pozdravio ucesnike Okruglog stola i naveo da je njegovo ministarstvo „izradilo novi koncept organizovanja dijaspore“ koji je nakon javne rasprave rezultirao imenovanjem clanova Saveta dijaspore . Po mišljenju Sektora za dijasporu „najbolje bi bilo da se i u Nemackoj formiraju skupštine dijaspore po pojedinim konzularnim podrucjima koje bi dale svoje predstavnike u skupštinu dijaspore za celu Nemacku“, a pitanje finansiranja novog modela organizovanja dijaspore prepušteno je, po tom novom modelu, samoj dijaspori.
Bez zaokreta
Na Okruglom stolu je konstantovano da najveci broj jugoslovenskih klubova postoji samo još na papiru, a da se u njima okuplja manje od 2 odsto srpske populacije. Ideološki uticaj države kroz takve klubove nije ostao bez rezultata, tako da je u rasejanju nastala duboka podela koja je i danas prisutna. Kao organizacioni oblici rasejanja pomenute su još razne regionalne Zajednice klubova i Savezi klubova, manji broj nezavisnih i nevladinih srpskih organizacija, jugoslovenske dopunske škole, pojedinci angažovani na medijskom polju i stranke iz matice koje svoj uticaj vrše takode preko klubova.
Iz takse za dijasporu
Zoran Vukcevic,generalni konzul SRJ je izneo svoju spremnost da u okviru ovlašcenja dijaspori stavi na uslugu finansijska sredstva koja bi se kao simbolicni dodatak naplacivala uz konzularne takse. Od tih sredstava mogle bi se lako finansirati dugorocne i strateški usmerene aktivnosti dijaspore kao i njeno lobiranje u zemlji boravka. Ovaj predlog je naišao na veliko interesovanje ucesnika i njihovu podršku.
Protojerej Porde Trajkovic koji je sa stanovišta SPC u svom izlaganju govorio o Ulozi laika i srpskih organizacija u crkvenom životu u rasejanju izneo je više primera o nesvrsishodnom i nerazumnom ponašanju, kada npr. u jednom gradu više klubova placa velike iznose za kirije, a crkveni centri i sale stoje neiskorišteni. On je pomenuo i nedovoljno ucešce i pomoc laika pri realizaciji raznih aktivnosti kao i cest nedostatak sluha i tolerancije za hrišcanska pravila ponašanja u klubovima. Napomenuo je da su vrata crkve svakom otvorena za sve korisne i dobronamerne aktivnosti i da postoji veliki broj mogucnosti za organizovanje rasejanja pri crkvenim opštinama, kao npr. decji vrtici pri crkvama, veronauka za decu i odrasle, predavanja i priredbe i sl, za cije je sprovodenje, medutim, sveštenicima neophodna pomoc laika.
Opšta ocena o stanju organizacija u dijaspori, koja je preuzeta i u zakljucke okruglog stola, jeste da je dosadašnje povezivanje dijaspore i maticnih zemalja bilo nedovoljno i neorganizovano i da u Nemackoj do danas ne postoji profesionalno delovanje rasejanja sa dugorocnim i strateškim ciljem, te da je i demokratski izabrana vlast propustila da napravi zaokret u tom pravcu.
Iscrpljeno rasejanje
Naprotiv, po recima dr Vasiljevica koji je predstavio Savet dijaspore Savezne vlade , i nova politicka garnitura „je zaokupljena sobom i medustranackim problemima“, a dijaspora se pominje samo u funkciji ocuvanja vlasti i kada treba dati pare.
Dr Vasiljevicu je upuceno i više pitanja kao i zamerka da clanovi novog Saveta dijaspore za Nemacku ni godinu dana nakon svog imenovanja skoro da nisu ništa ucinili da mobilišu dijasporu. Naime, do danas nisu sazvali nijedan javni skup, nisu predložili nikakav model po kome treba da se obrazuju regionalne i jedna centralna skupština za Nemacku niti je usaglašeno kakva ce brojcana zastupljenost predstavnika crkvenih opština, aktivnih pojedinaca, klubova i udruženja u toj skupštini biti.
Komisija za Skupštinu
Vecinom glasova usvojen je predlog dr Dušana Vasiljevica da se oformi komisija za definisanje kriterijuma i organizovanje skupštine dijaspore Severne Rajne Vestfalije. Clanovi ove komisije su: Dušan Vasiljevic, Dragan Vucetic, jedan predstavnik SPC koji ce biti naknadno imenovan, Zorak Pukaric, Aleksandar Gmitrovic i Milenko Campara.
Dr Dušan Vasiljevic je na osnovu zakljucaka obavezan da do kraja septembra ove godine u Diseldorfu sazove sledeci skup koji ce definisati dalji rad na formiranju skupštine za Severnu Rajnu Vestfaliju. Osim toga, dr Vasiljevic je saopštio da za severnu Nemacku treba da se formiraju još dve skupštine.
Ovo je važno zato što mandat clanova Saveta traje 2 godine i njihov glavni zadatak upravo jeste organizovanje skupština dijaspore i demokratsko biranje njenih predstavnika.
U zakljuccima je dalje konstatovano da današnji oblici organizovanja dijaspore nisu primereni izazovima vremena i potrebama naše otadžbine i dijaspore.
Dr Vladimir Umeljic je predstavio koncept „Centra za odnose matice i dijaspore i evropsku integraciju Srbije i Crne Gore“ koji je kao nevladina organizacija registrovan u Beogradu kao primer i model, kako bi buduca koncepcija organizovanja rasejanja mogla da efikasno posluži ostvarenju ciljeva dijaspore.
U vezi sa finansiranjem aktivnosti dijaspore, više ucesnika je istaklo da je rasejanje finansijski iscrpljeno kako pomaganjem svojih najbližih u matici, tako i privrednom krizom u Nemackoj. Na predlog da se za profesionalno delovanje dijaspore izdvoje sredstva iz Fonda dijaspore (procenjen na oko 3 miliona evra) koji je nasleden od bivše vlasti, drVasiljevic je demantovao ranije informacije o postojanju tog Fonda i naveo da su sredstva tog Fonda „otišla u stecajnu masu ‘Beobanke'“.
