Predpostavlja se da u dijaspori zivi blizu cetiri miliona Srba. Tacan broj nikada nije ustanovljen jer su oni odlazili u “Beli Svet“ u etapama. Najmasovniji odlazak Srba u emigraciju ostvaren je sezdesetih i sedamdesetih godina kada su Titovi biroi rada zbog ekonomskih reformi masovno “uposljavali“ narod i slali na “privremeni rad u inostranstvo“ odakle se maltene niko nije vracao. Perspektive i posla u Matici nikada nije bilo niti je ikada bilo izgleda za to pa su oni mahom ostajali u dijaspori i ceznuli za rodnim krajem.
Manipulacije gradjanima
Vlast je uvek znala da manipulise gradjanima a neke vlasti kao da su specijalizovale manipulaciju ljudskim emocijama. To se pokazalo i u vreme raspada SFRJ a narocito u vreme nepravednog bombardovanja Srbije od strane NATO pakta kada su Srbi u dijaspori sa svojim prijateljima mestanima zemalja u kojima zive masovno izlazili na ulice i protestvovali zbog toga. Mnogi su to cinili iz ljubavi prema svom rodnom kraju iako se mozda cak nisu ni slagali sa politikom vlasti u Matici.
Interpretacija tih protesta je cesce nailazila na pravo razumevanje cak i u onim zemljama koje su ucestvovale u bombardovanju nego u Srbiji gde se to interpretiralo naravno u svoju korist i kao zaslugu tamosnjih vlasti. Holandski premijer, na primer, bdio je neprospavane noci i napisao mi nekoliko pisama zato sto sam Srpkinja koja u njegovoj zemlji zivi jos od ranog detinjstva u kojima je pokusao da obrazlozi zasto se Srbija bombarduje. Tesko mi je bilo verovati mu i utesiti me iako su holandske novine redovno objavljivale skoro svaki moj clanak koji sam im upucivala a u smislu obustavljanja satanizacije Srpskog naroda.
Rodjena u Srbiji i krstena u pravoslavnoj crkvi nikada nisam ni pomislila da promenim veru i predjem u bilo koje drugo Bozije stado. Zadrzala sam i svoje drzavljanstvo u ubedjenju da covek treba da ostane ono sto je uvek i bio i emotivno vezan za svoje poreklo i otadzbinu. Intelektualna znatizelja je samo cinila svoje u smislu radoznalosti i interesa za sve oko sebe i u Svetu. Tako sam se interesovala i za drugacija verovanja i shvatanja i primetila kako Budisticka vera, na primer, uci svoje vernike da u zivotu uvek treba biti sumnjicav a narocito kada je u pitanju vlast.
Gradjani kao zlatni rudnik
U poslednje vreme se sve vise orijentise na dijasporu kao izvor mogucnosti prihoda jer se zna da su nasi ljudi vredni i omiljeni radnici u zemljama po kojima su rastureni. Cak je i Ministar Inostranih poslova sadasnje DOS-ove vlasti, Svilanovic, u svom jednom ekspozeu govorio o odnosima prema dijaspori i kako oni treba da se usmere.
I dok je prethodna vlast znala da osnuje cak i Ministarstvo za dijasporu i imenuje i Ministra za veze sa dijasporom (Vejinovic) i dijasporu okuplja (dok dijaspora cesto nije ni znala po kojoj liniji i ko nju sve predstavlja u Matici) i osnuje cak i fond od sredstava iz dijaspore a za koji se sada nezna u koje svrhe su ta sredstva utrosena, i sadasnja vlast vidi dijasporu kao “zlatnu koku“ i “zlatni rudnik“ i nastavlja istim putem te ponovo osniva Savet dijaspore i ponovo se nezna ko koga i kako predstavlja i sta dijaspora ima od toga. Svako ko iole razmisli moze da dodje do zakljucka kako bi mnogi drustveni paraziti koji su se baskarili i pljackali drzavu u Matici dok je dijaspora grbacila, sada da malo predju na dijasporu. Jer, iz Matice je otisao svako ko je ikako mogao da se snadje dok je jedan sloj koristio guzvu i neobazrivost “obicnih gradjana“. Ko kaze da su devedesete godine bile nesretne godine? Za mnoge one su bile sretne i bericetne.
Totalni nihilizam i nepristojnost
U civilizovanom svetu intelektualni sloj vodi drustvo. Medjutim, Srbi se na zalost jos uvek ne mogu pohvaliti intelektualnim vodstvom vlasti u Matici. Skorojevicki salonski izlozbeni socijalizam prethodnog rezima je ostavio duboke tragove u drustvu. Jos uvek vladaju klanovi lovaca u mutnom oformljeni u vreme raspadanja prethodne Jugoslavije, sudovi ne funkcionisu ili sude i donose odluke u korist mafijaskih grupacija koje delaju organizovano i u plisanom ruhu. Do juce “socijalisti“, danas pristalice nove vlasti i tako redom.
Svaka pristojna drzava treba prvenstveno da ima pristojno pravosudje. U Srbiji je cak i Vrhovni sud jos uvek na ruku lovcima u mutnom i mafiji koja sebe stavlja cak u zvanje Srbijanske inteligencije. Tako je Vrhovni sud Srbije nedavno i ponovo doneo odluku i odbio zahtev za izuzece pristrasnog suda u Sumadijskom gradu Kragujevcu a u pravnoj stvari gradjanske tuzbe i krivicne prijave teskog krivicnog dela prevare iz cl. 171 st. 3 u vezi st. 1 KZ RS i gradjanske parnice P. III. 2643/00. Odluka sada samo nema ni oznake niti je tuzilacka strana ikada obavestena o bilo kakvoj odluci sve dok sama nije u vise navrata intervenisala. Zalba nije dozvoljena pa je Vrhovni sud tako pristupio strani zitelja Sumadije a koji su se prema bracnom paru iz dijaspore kao zrtvi prevare podneli okruto i ovu prevarili za sumu u iznosu ukupne ustedjevine za preko pedest godina njihovog zajednickog rada. Kako stvari stoje, moze se dogoditi da i Vrhovni sud Srbije prevarantima jos dadne i za pravo a po zalbi tuzilacke strane, mozda ce se prevarantu i diviti na uspesnoj prevari. Jer, sta znaju “gastarbajteri“ osim da grbace i sta oni mogu onima koji su svoji na svome?! Izvitoperene vrednosti izvitoperenih ljudi u izvitoperenom stanju sudstva.
Ovaj primer je jedan od onih koji treba da posluze kao upozorenje ulagacima iz dijaspore u Maticu a posebno iz ideoloskih razloga kao sto je ovaj bracni par postupio i sa mnogo enouzijazma usao u posao sa Srbijanskim prevarantom Mihajlom Zaljevskim iz Kragujevca, kojem ocito i Vrhovni sud Srbije radi na ruku jer uporno odbija zahtev za izuzece suda na njegovoj teritoriji gde on sve poznaje dok i razlog iz straha za zivot ovaj sud smatra “neosnovanim“ i tako se stavlja u odbranu privrednih kriminalaca dok se ovde radi o ugovorenom poslu o gradnji objekta za koji je placeno a da izvodjac nije ni imao nameru ikada da objekat zavrsi.
Odlukom Vrhovnog suda investitor Srbin iz dijaspore je obespravljen jer je sud kao vrhunska vlast stavio zabranu na podnosenje zalbe protiv ove odluke pa je tako i Srbija ostala da tavori u moralnom nihilizmu i bespravlju koje i dalje vlada Maticom uz svakodnevne primedbe Ministra sadasnjeg pravde kako treba suditi ostrije ili cak sporvesti i totalnu lustraciju sudstva. Vrhovni sud i Ministarstvo pravde koplja svojih medjusobnih nesuglasica ocito lome preko kicme gradjana. Gradjani iz dijaspore su nekako najpogodniji, oni neka cekaju.
U Srbiji vlada mafija belih okovratnika i neki profesori kriminalistike u Srbiji pomazu kriminalcima da izbegnu Zakon i pravdu pa tako oni i dalje mogu da organizuju skupove na Kopaoniku i Zlatiboru, da diskutuju o Krivicnom pravu a ponajvise da se zabavljaju i pijance sa svojim duplo mladjim curama kao sto su to radili i u vreme Tita jednog i drugog, kao sto ce to raditi i uvek. I dok ce Srbi u dijaspori ceznuti za Maticom i mastati o povratku u rodni kraj oni ce i dalje uzivati privilegije pa cak i zastitu Vrhovnog suda.
A ako se budu suprostavili kao tuzilacki bracni par iz primera, dogodice im se da ostanu bez pravne zastite jer ce mafija belih okovratnika oruzano napasti i pretuci im advokata kao sto su to ucinili sa advokatom ovog para, takozvani “YULAW“ im nece pomoci kao ni “Beogradski centar za zastitu ljudskih prava“, svi ce ih ignorisati kao sto ignorisu i doticni opljackani bracni par jer dijaspori oni ne pomazu, diskriminacija gradjana iz dijaspore je za njih prihvatljiva,“pravnici“ YULAW-a ce ih jos i izgrditi ako im se obrate i nazvati ih nepristojnim jer oni su puni sebe i njima ne treba nikakvo dopunjavanje iz dijaspore. Naravno, osim dopunjavanja njihovih novcanika.
I tako, dok Srbi iz dijaspore budu ulagali u Maticu, privredni kriminalci i krivicarska mafija ce i dalje poducavati izbegavanje Zakona i pravde dok ce dijaspora ostajati praznog dzepa i praznog novcanika.
