Dijaspora utiče da kurs jača, ali i da standard njihove rodbine bude bolji. Građani koje izdržava rodbina iz inostranstva mesečno u proseku dobiju 420 evra.
To je značajno više od prosečne plate u Srbiji.
Takođe, pokazalo se da 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka, što je nešto više od 800.000 ljudi. Pet miliona Srba godišnje iz inostranstva pošalje 4,2 milijarde evra.
„Da nije doznaka, morali bismo svake godine da prodamo po jedan Telekom“, kaže Goran Nikolić, ekonomista, i objašnjava da je prema zvaničnim podacima lane u Srbiju ušlo 2,42 milijarde evra doznaka.
Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći deo doznaka dolazi iz Nemačke, Švajcarske, SAD, Francuske i Austrije. To su prilivi koji stižu preko deviznih računa građana. Centralna banka ne raspolaže podacima o doznakama koje ulaze drugim kanalima.
On navodi da je, po drugim osnovama, odnosno od penzija, pomoći i poklona došlo još 968 miliona evra. U isto vreme iz Srbije je van zemlje u vidu doznaka izašlo 39 miliona evra.
U prva dva meseca ove godine, iz inostranstva nam se slilo 215 miliona evra, ali najveći priliv je tokom proleća, leta i pred kraj godine, kada gastarbajteri dolaze u zemlju. Ovaj novac nam podiže standard za 10 do 12 odsto.
Tačan metod za izračunavanje doznaka građana ne postoji, jer ti transferi novca u veoma malom iznosu dolaze preko banaka, a više su u džepovima rodbine i prijatelja. Ipak, kako kaže Nikolić, to je značajna prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, jer imamo za oko tri puta veći priliv od doznaka nego Hrvatska ili Bugarska. S druge strane, naši građani iz zemlje šalju novac najviše u Bosnu i Crnu Goru.
Uloženo 550 miliona dolara, zapošljeno 25.000 ljudi
Ministar vera i dijaspore Srbije Srđan Srećković kaže da je od 2000. do danas dijaspora direktno investirala u srpsku ekonomiju 550 miliona dolara. On navodi da je dijaspora osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi.
„Investitori iz dijaspore mogu doprineti oporavku domaće privrede i novom investicionom ciklusu, ali uz uslov da se domaći ekonomski sistem ne razlikuje od onih u rzvijenom svetu u kome su navikli da posluju“, kazao je Srećković.
On je istakao da današnja Srbija ne poziva dijasporu na stari kvazipatriotski i demagoški način da pomaže matici, već da ulažući u profitabilne projekte zarađuju, a pri tome zapošljavaju domaću radnu snagu i doprinose rastu društvenog proizvoda.
Kako se dodaje, prema evidenciji Svetske banke, prihodi Srbije od deviznih doznaka dijaspore od 2000. do 2010. godine iznosili su 42,96 milijardi dolara, što je dvostruko više nego što je dobijeno od direktnih stranih ulaganja.
Srbija je prema zvaničnim podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), u prvoj deceniji ovog veka privukla 21,15 milijardi dolara direktnih stranih investicija.
Srećković je istakao da su „dosadašnja ulaganja dijaspore bila dragocena“, pogotovo u uslovima krize kada se bori za svako radno mesto i očuvanje standarda građana, ali je dodao da su „mogućnosti mnogo veće“.
