Novi ambasador Srbije i Crne Gore u Švajcarskoj Dragan Maršićanin očekuje da klubovi i udruženja naših građana svojom aktivnošću pomognu njihovu integraciju i, uporedo, očuvanjem jezika i kulture, održavaju i snaže svest o nacionalnoj pripadnosti, poreklu i korenima na kojima svaki čovek izrasta.
• Tokom šest meseci koliko ste na novom radnom mestu, imali ste prilike da upoznate rad klubova naših građana. Kakvi su Vam utisci?
– Šest meseci.To vreme je dovoljno da se stekne tek prvi, donekle površan uvid u stanje naše dijaspore i rad klubova i udruženja. Jer, jedno su prethodne informacije, a drugo prava slika koja se može steći tek neposrednim kontaktom s našim ljudima i ličnim prisustvom događajima koje organizuju klubovi. Nažalost, problemi dijaspore su mnogobrojni, a njima je opterećen i rad klubova. Ono što najviše smeta postizanju boljih rezultata, uspešnom radu, jeste njihova razjedinjenost, usitnjenost organizacije i odsustvo koordinisanog delovanja. Razlozi tome su različiti i brojni, a posledice veoma loše. Naravno ima i dobrih primera saradnje.
Ponos poreklom
• Hoćete li imati vremena za neki, i koji hobi?
– Hobi? Slobodno vreme? Šta to beše? No, šalu na stranu, pored velike ljubavi prema muzici (katkada uzmem u ruke svoju staru gitaru, zabavljajući sebe starim narodnim i starogradskim pesmama ), trenutno me najviše okupira upoznavanje sa kulturnim, istorijskim, ambijentalnim vrednostima Švajcarske i njenim neizmernim prirodnim lepotama. Slobodno vreme koristim i da se susrećem i družim s našim ljudima. Pozorišne predstave, priredbe, izložbe, dani folklora, pa i klubovi sa disko-folk muzikom, koja inače nikada nije bila muzika koju slušam, mesta su na kojima me možete naći. Evo, pre nekoliko dana, mladi slikar Ivan Grubanov imao je izložbu u najreprezentativnijem prostoru u Bernu. Fenomenalni Bora Dugić je zvukom svoje frule preneo deo Srbije među nas ovde i održao sjajne koncerte sa svojim ansamblom. To je trebalo videti, to je trebalo čuti, doživeti. Nema lepšeg osećaja nego susresti se sa nečijim delom koje u vama ojača osećaj ponosa poreklom.
• Šta od njih očekujete, kako ćete im pomoći?
– Očekujem od naših klubova ono što, čini mi se, očekuju i naši građani koji žive u Švajcarskoj, kao i oni sa dvojnim ili samo švajcarskim državljanstvom, a to je da se angažuju na dva plana. S jedne strane da svojom aktivnošću pomognu njihovu integraciju, a s druge da očuvanjem jezika i kulture održavaju i snaže svest o nacionalnoj pripadnosti, poreklu, korenima na kojima svaki čovek izrasta i bez koje svesti ne može se biti kompletna ličnost. Da bi u ovome uspeli neophodno je da klubovi ukrupnjavaju aktivnosti, da svoje planove ambicioznije postave, da ih prilagode velikim izazovima sa kojima se dijaspora suočava. To je jedini način da se za rad klubova i eventualni sopstveni angažman u njima zainteresuju i oni koji su do sada bili po strani, pre svega mladi.
– Ambasada će, bez mešanja u njihov rad i bez arbitriranja bilo kakve vrste, pokušati da podstakne taj proces.
• Problem integracije stranaca izbio je u prvi plan. Uključene su i naše asocijacije. Da li ćete se i Vi lično, ili ambasada, uključiti u ovaj proces?
– Pitanje integracije je važno i Švajcarska mu pridaje vrlo veliki značaj, mislim opravdano i od obostrane koristi. Naravno, govorim o integraciji, a ne asimilaciji i, tu ne bi smelo biti bilo kakve dileme. Švajcarska je izvanredno uređena država, neko će reći – preuređena, koja ima svoja jasna pravila, svoj način života, običaje, kulturu, čime se Švajcarci s pravom ponose i što s pravom razvijaju i štite. Dolazeći iz drugačije sredine, sa drugačijim običajima, kulturom, navikama, stilom života, našim ljudima nije lako da se prilagode novom radnom i životnom ambijentu. često sami nedovoljno čine da se bolje uklope, iracionalno se zatvarajući u sopstveni svet i navike, pa trpe štetu i oni i država domaćin, a njeno gostoprimstvo svakako treba uvažavati.
– Ambasada može samo samo posredno i svakako ne odlučujuće da pomogne u rešavanju problema integracije, podstičući i podržavajući aktivnosti koje ovo imaju za cilj. Tu je od ogromnog značaja uloga klubova, udruženja naših građana i drugih organizacija, kao i švajcarskih institucija koje se bave ovim pitanjem bave.
• Odnosi naše zemlje i Švajcarske važe za tradicionalno dobre, ali se čini da našim domaćinima nije uvek sve jasno što se u nas zbiva.
– Odnosi državne zajednice Srbija i Crna Gora sa Švajcarskom su dobri, neprestano se razvijaju od 2000. godine, od kada je Švajcarska na različite načine veoma značajno pomogla demokratske procese u našoj zemlji. Mi smo joj na tome zahvalni. Ono čime ne možemo biti u potpunosti zadovoljni jeste dostignuti stepen privredne saradnje, što je, uveren sam, na obostranu štetu. Kao uvek, kao i svuda, mnogo je mogućnosti da ono što je dobro bude još bolje, a ono što nije da se izmeni, unapredi.
– Inače, kada govorimo o poznavanju prilika u našoj zemlji, mislim da treba praviti razliku između švajcarskih političara i široke javnosti. Slika o Srbiji i Crnoj Gori u najširoj javnosti posledica je nedovoljnog poznavanja realnog stanja. Nailazi se na predrasude, neobaveštenost, pristrasnost. Katkada, zaista, tome sami doprinosimo.
• Kako se osećate u potpuno novoj ulozi, čemu ćete kao ambasador i kao ličnost dati prednost?
– U pravu ste kada kažete da se nalazim u novoj ulozi. Diplomatija je za mene novo profesionalno opredeljenje i veliki izazov, budući da se radi o veoma odgovornom poslu. Imam sreću da svoju prvu diplomatsku službu obavljam u nama prijateljskoj Švajcarskoj. Zbog toga i zbog činjenice da sam i za sebe samog iznenađujuće brzo razumeo političke prilike u njoj i njen način života, iako sam svestan ogromne odgovornosti prema obavezama koje imam, što opterećuje, osećam se veoma dobro.Tom dobrom osećaju, moram da kažem, doprinose i svakodnevni susreti s našim ljudima širom Švajcarske.
Malo zahteva za državljanstvo
• Naše ljude je veoma obradovao novi zakon o državljanstvu. Kakva su prva iskustva njegove primene?
– Odgovor će Vas iznenaditi. Naime, od dana kada je nov Zakon o državljanstvu Republike Srbije stupio na snagu pa do danas, konzularnom odeljenju ambasade su se obratila samo dve osobe radi podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo. Ti zahtevi su prosleđeni Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalje rešavanje. Zaista iznenađujuće mali broj. Samim tim neposrednog iskustva nemamo, ali se svakako mora naglasiti da nov Zakon podrazumeva brže i jednostavnije rešavanje zahteva. Zašto je interesovanje za sada ovako malo može biti predmet posebne analize.
Lična karta
Dragan Maršićanin je rođen 26. januara 1950. godine u Beogradu, gde je završio gimnaziju i diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Aktivno se uključio u politički život Srbije 1991. godine, a 1992, zajedno sa Vojislavom Koštunicom osnivao je Demokratsku stranku Srbije. Maršićanin je 22. januara 2001. godine izabran za prvog predsednika Skupštine Srbije i tu funkciju obavljao je do decembra 2001. kada je podneo ostavku. Ponovo je bio na čelu parlamenta 2004, potom je kratko radio kao ministar privrede, a posle poražavajućeg rezultata na izborima za predsednika Srbije postavljen je za ambasadora SCG u Švajcarskoj.
