Prema rečima predsednice Matice iseljenika Srbije Jelene Kiš dijaspora je jedan od najvećih resursa Srbije i uvek aktuelna tema te bi zbog toga morala da se nađe u programu nove Vlade Srbije i to kao jedan od prioriteta.
Govoreći za Program za dijasporu RTS-a Kišova je upozorila da je „odnos naše vlasti prema dijaspori poražavajući, i to ne samo iz razloga što ona ne uvažava činjenicu njenih velikih finansijskih doznaka koje održavaju socijalni mir, uvećavaju devizne rezerve u zemlji i slično, nego i važnu ulogu dijaspore u lobiranju za srpske interese u svetu“.
Podsećajući da se „od nekadašnjeg Ministarstva za dijasporu, pa preko Kancelarije za dijasporu sve svelo na sektor Uprave za dijasporu u sastavu Ministarstva spoljnih poslova“, predsednica Matice je istakla da čak i u samoj toj Upravi „Vlada već dve godine nije imenovala ni direktora niti zamenika direktora te važne ustanove kako bi ona konačno mogla da počne da se bavi radom sa dijasporom“.
Kao jedan od razloga za takav odnos matice prema iseljeništvu Kišova vidi u „strahu naše države od mogućeg političkog angažovanja dijaspore, odnosno njenog mešanja u unutrašnje stvari.“
„Često se neopravdano smatra da naši sunarodnici u svetu nisu dodoljno dobro upoznati sa situacijom u zemlji, ali i takođe da, zbog dvojnog državljanstva ne mogu da budu podjednako lojalni i svojoj matici a i zemlji domaćinu“, rekla je Kišova.
Odbacujući sve te lažne navode i sumnje o dijaspori predsednica Matice iseljenika podseća samo na „hiljade i hiljade humanitarnih akcija koje su naši ljudi iz celog sveta pokrenuli da bi pomogli svojoj matici, što govori ne samo o njihovoj nesebičnosti već i o velikom patriotizmu“.
„Čak i pored svih tih razočarenja u matičnu zemlju zbog nepoverenja koje ona ispoljava prema svom iseljeništvu, dijaspora i dalje, nesmanjeno, mnogo čini za svoju zemlju i svoj narod“, rekla je Kišova zapitala se „da li je normalno da jake srpske zajednice kao što su u Čikagu, Beču ali i drugim delovima sveta, da oni nemaju svoje predstavnike u parlamentu Srbije“.
Govoreći o samoj Matici iseljenika, osnovanoj pre 65 godina, kao jednoj otvorenoj kući za sve naše ljude širom sveta, Kišova smatra da je ona „nepravedno skinuta sa budžeta i da se danas nalazi u veoma teškoj situaciji“.
Odbacujući obrazloženja da je Matica postala suvišna, nakon osnivanja državnih institucija koje se bave dijasprom, Kišova smatra da upravo ovakva kakava je, kaonevladina i nepolitička organizacija „Matica iseljenika je u mogućnosti da da veliki doprinos u kanalisanju energije, brojnih incijativa i pitanja koja su za državu osetljiva i koje ona ne može sama da pokrene, ali su važna za naše ukupno društvo“.
