Beogradski publicista Radovan Kalabic predstavio je u subotu uvece u Becu trece izdanje svoje knjige „Srpska emigracija“.
U prostorijama kluba „Nikola Tesla“ on je ukazao da emigracija Srba nije pocela tek 1945. godine, vec da ona datira još iz 1830.
Kalabic je naglasio da je, u stvari, prvi srpski emigrant bio Sveti Sava, koji je napustio svoj porodicni dom videvši zavadenu i zakrvljenu bracu koja su se borila za presto.
– Ovo trece izdanje moje knjige usledilo je u vreme kada se naša otadžbina vraca na ono mesto koje joj pripada, a ono je u zajednici evropskih naroda – kazao je „on dodajuci da je negativan odnos vlasti ponizio ime srpskog emigranta“.
– Srbi nemaju istoriju svog iseljeništva, što je veoma žalosno.
Zahvalnica „Vestima“
Nakon promocije knjige, Petrovic je gostu iz Beograda urucio zahvalnicu kluba „Nikola Tesla“. Kalabic, na drugoj strani, klubu je poklonio jednu foto-monografiju glavnog grada SRJ.
Takode, zahvalnicu za izveštavanje o aktivnostima „Nikole Tesle“ urucena je i dopisništvu „Vesti“.
Ovo što sam napisao samo su prilozi za istoriju srpskih iseljenika, kojom bi trebale da se državne institucije. Knjiga može biti samo dobar povod da timskim radom nadležne institucije predstave šta su Srbi u emigraciji dostigli – objasnio je Kalabic.
On je istakao „da se od 1945. godine srpska emigracija pokušavala uterati u tor jugoslovenstva i na prihvatanje komunisticke ideologije, prilikom cega nisu birana sredstva. Kalabic je pomenuo da je 153 emigranata, pre svega onih koji su znali da povedu narod, „likvidirano“ od strane službe UDBA.
Istovremeno, on je kritikovao cinjenicu što ne postoji tacan podatak o broju Srba.
– Ako ne dode do promene stope nataliteta i mortaliteta u 2020. Srbi ce postati manjina na sopstvenoj zemlji – ukazao je on dodajuci „da se procenjuje da izvan matice živi izmedu tri i cetiri miliona Srba, te da se taj potencijal ne sme zanemariti“.
Pravo glasa
Radovan Kalabic je u diskusiji sa brojnom publikom podvukao je da država mora vecu pažnju posvetiti dijaspori.
– Država mora svim Srbima bez birokratije omoguciti dobijanje državljanstva. Takode, mora se dati pravo glasa državljanima van zemlje. Isto tako, ne sme dijaspora prilikom dolaska u otadžbinu da se oseca kao „ovca za šišanje. Dok se te tri stvari ne srede nema ni korektnog odnosa prema dijaspori. Dobra volja vlasti mora da se pokaže i kroz zakonske odredbe – naglasio je on.
Što se tice Saveta dijaspore, Kalabic je ocenio „da se on ne sme praviti bez dijaspore, odnosno bez konsultacije sa gradanima izvan zemlje birati kandidate“.
– Najveci resurs kojim danas srpski narod raspolaže jeste njegovo bice koje je izvan otadžbine. Ako se zna da je izmedu tri i cetiri miliona Srba izvan maticne države Srbije i SRJ, onda na taj resurs možemo gledati u biološkom, ekonomskom, politickom, diplomatskom, pa cak i strucnom i naucnom pogledu. Nacin na koji ce država iskoristiti našu bracu izvan otadžbine, ne zavisi samo od dijaspore, vec pre svega od ustanova naše države koje ce se reformisati na taj nacin da prvo matica postane jaka – kazao je Kalabic u izjavi za „Vesti“.
