Oko 800.000 ljudi u Srbiji preživljava zahvaljujući pomoći rođaka iz inostranstva. Najviše novca stiže iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske
BAR jednog člana najbliže porodice u inostranstvu ima svaki peti stanovnik naše zemlje. Nisu svi roditelji, tetke, stričevi, sestre, babe i dede „široke ruke“, ali svaki drugi rođak, ipak, šalje novac onima koji su ostali u matici. Direktno ili indirektno dijaspora pomaže oko 800.000 ljudi. Najveći deo doznaka dolazi iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske.
Prema proceni Svetske banke u 2010. godini, kada su i objavljeni poslednji podaci, novčane doznake iz inostranstva u Srbiju dostigle su 5,6 milijardi dolara i imaju trend daljeg rasta. U protekloj deceniji, od 2000. do 2010. godine naši ljudi iz rasejanja poslali su skoro 43 milijarde dolara. Iako je kriza pogodila ceo svet i nigde više nije lako zaraditi ni za svoju porodicu, a kamoli još i za rodbinu u matici, broj doznaka se ne smanjuje. Za prvih sedam meseci ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, u novcu, poklonima i ostalim transferima u Srbiju su stigle 1,73 milijarde evra, dok su u istom periodu lane rođaci poslali 1,55 milijardi evra.
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Cvejić, kaže da čak 11 odsto građana preživljava samo od novca koji im redovno ili povremeno šalju rođaci iz inostranstva i da se i po tome vidi koliko je teška ekonomska situacija u kojoj se nalazimo i koliko je duboka kriza.
Taj novac uglavnom odlazi na plaćanje računa, kupovinu hrane i opremanje domaćinstva, dok retko služi za štednju, a još manje se koristi za neka ulaganja u biznis.
VELIKE KURSNE RAZLIKE
NEKADAŠNjI „Mooneybookers“ sistem, sada ima novi oblik „Skrill“, koji omogućava skoro besplatan, a veoma brz priliv novca iz inostranstva – priča Šošević. – Na ovaj način, prosečan transfer iz dijaspore, koji iznosi od 250 do 300 evra može biti realizovan skoro besplatno. Jednokratni trošak je 10 evra za pripejd „master kard“ koji putem interneta otvara primalac novca. Da ova mogućnost ne bude previše idilična, banke vam konvertuju stranu valutu u dinare po niskom kursu, pa cena ovakvog transfera može doći do pet odsto od sume transfera.
– Kao što nikada nije utvrđen ni približan broj naših emigranata, tako je i količina novca koji transferišu u Srbiju, neprecizna i posredno izvedena kategorija – ističe diplomirani ekonomista Zvonko Šošević. – Novac koji stigne neformalnim kanalima, u džepovima rođaka, prijatelja i kovertama preko vozača autobusa je i dalje veliki i pretpostavlja se da je po sumi jednak formalnim kanalima. Praktično, pare koje stižu iz dijaspore, održavaju socijalni status rođaka i prijatelja u Srbiji, koji ga primaju.
Trenutno je globalna cena transfera 200 dolara u svetu stabilizovana na blizu devet odsto, ali Međunarodna zajednica nastoji da globalno smanji cenu transfera novca na pet odsto u narednih pet godina. U Srbiji transfer novca i dalje prilično košta pošiljaoca ili primaoca, zbog visokih taksa.
OSNOVNO
UčEŠćE doznaka u bruto društvenom proizvodu naše zemlje u poslednjoj deceniji je čak 2,5 puta veće od direktnih stranih investicija – ističe Šošević. – Novac se koristi za plaćanje troškova života, opremanje domaćinstava u Srbiji i za ishranu. Doznake u proseku čine 13,7 odsto BDP.
Analizu novcane doznake dijaspore autora Zvonko Sosevic iz 2010. godine mozete preuzeti Sosevic_study_-Dijaspora_jaca_od_MMFa_final.pdf
