Novcem koji je dijaspora investirala u Srbiji tokom poslednje decenije zaposleno je 22.000 građana, uglavnom u proizvodnji i uslugama. Ukupno je investirano oko 550 miliona dolara, većinom u regione iz kojih naši ljudi iz dijaspore potiču. Država sada pokušava da razgrana tu mrežu investicija, otkloni administrativne probleme na koje se naši investitori žale i u domaći biznis privuče što više povratnika.
Država pomaže dijaspori odličnom logistikom, a osim regionalne mreže, unutar Privredne komore otvorene su i kancelarije za dijasporu pri lokalnim samoupravama, objašnjava za Blic Srđan Bošković, savetnik u Centru za dijasporu Privredne komore Srbije. Tako pravovremeno dobijaju informacije, pa su na ovaj način srpski investitori iz inostranstva privilegovani u odnosu na druge.
Prema njegovim rečima, dijaspora najviše ulaže u proizvodnju i usluge. Ko se napolju bavi proizvodnjom, ovde prenosi tehnologiju, proizvodi po nižoj ceni i izvozi najčešće u državu iz koje dolazi.
– Oni koji imaju manji kapital otvaraju rodbini uslužne radnje, tako obezbeđuju egzistenciju familiji – veli Bošković.
I dalje se, dakle, najviše investira u rodni kraj.
– Privrednici iz dijaspore su najmasovnije otvarali kompanije u reonima Kraljeva, Novog Sada, čačka, Požarevca, Jagodine, Smedereva, Zaječara i Negotina. Najviše ih imamo iz Nemačke, SAD, Švajcarske, Austrije, Kanade, Australije i Švedske. Počev od političkih promena 2000. godine, investitori iz dijaspore su u mala i srednja preduzeća uložili oko 550 miliona dolara. A to je jednako zbiru svih ostalih stranih direktnih investicija ako se izuzmu prihodi od privatizacije – objašnjava značaj ovih ulaganja Srđan Srećković, ministar za dijasporu.
Najveći problemi
– Sporost administracije i komplikovana birokratska procedura
– Pravna sigurnost za ulagače
– Organizovani kriminal i korupcija
– Uticaj politike na biznis
Jedan od tih investitora je i psiholog Alinka Zavorski, rođena u Švedskoj, ali je u Šidu, odakle su joj roditelji, sa suprugom osnovala kompaniju LABB. Kako kaže, ta firma se jedina u svetu bavi proizvodnjom čipovane ambalaže za transport voća i povrća. Godišnje proizvede 1,2 miliona gajbi, a planira osvajanje tržišta EU.
– Krenuli smo pre 15 godina s uvozom voća iz Srbije, dobro nam je išlo, pa smo se vratili u Srem u nameri da doprinesemo zemlji iz koje potičemo. Prošle godine smo otvorili fabriku za proizvodnju gajbi za transport voća, što je investicija od tri miliona evra. U najmoderniju tehnologiju za proizvodnju ambalaže 30 miliona dinara je uložilo Izvršno veće Vojvodine preko Sekretarijata za poljoprivredu – priča Alinka Zavorski, čije gajbe ne završavaju na deponijama jer oštećene primaju od kupaca i recikliraju ih.
Trenutno je u direktnoj proizvodnji LABB grupe zaposleno 40 radnika, planirano je širenje posla za još 550 radnih mesta.
Milorad Matić, koji je radio u Italiji, pre tri godine u Kraljevu je započeo proizvodnju ultralakih aviona različitih tipova koji već lete u Italiji, Francuskoj, Španiji, Rumuniji. Krajem prošle godine od SIEPA je dobio priznanje za najbolji izvozni proizvod.
– Tokom 2009. smo napravili 21 avion i remontovali sedam aviona, a ove godine planiramo proizvodnju najmanje 30, kao i privođenje kraju projektovanja prvog kompletno srpskog ultralakog aviona ELA 450, koji će potpisati prof. dr Zlatko Petrović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu – govori Matić, čija je firma počela sa pet radnika, a danas ih ima do 40, u zavisnosti od obima posla.
Iako će tražnja za ovim avionima tek rasti, i to značajno, Matić komentariše da je nemoguće raditi sa lihvarskim kamatama.
– U Srbiji su kamate takve da zahtevaju profit od 30 odsto da bi se uspešno poslovalo, a to ne mogu ni firme na zapadu. Da bi se započeo iole ozbiljniji krug proizvodnje, potrebno mi je pola miliona evra, za koje banke traže garancije koje je nemoguće obezbediti. Kamate evropskih banaka u Srbiji su zelenaške, a hipotekarni uslovi čist bezobrazluk – navodi Matić prepreke za opstanak i razvoj biznisa.
Branislav Grujić, predsednik moskovske kompanije PSP – Farman i kopredsednik rusko-srpskog biznis dijaloga, pak radi na tržištima Rusije, Ukrajine, Belorusije i Srbije. U našoj zemlji trenutno zapošljava 400 radnika i još oko stotinu sezonski. Nastoji da posao proširi na tržišta Libije, Alžira, Bahreina.
– Na nova tržišta planiramo da uđemo ne kao građevinska već kao inženjering kompanija koja prva u Evropi primenjuje upravljanje procesa u građevinarstvu u 5D modelima. U ovom trenutku taj sistem razvija u Srbiji kao softver tim mladih programera. Kombinovano sa našim iskustvom, to omogućuje da se u Srbiji već danas primenjuju tehnologije koje su u Evropi tek u najavi, a u SAD će već od iduće godine biti obavezne za rad sa budžetskim parama – ističe Grujić.
Investitori iz dijaspore ipak zapažaju da je dobro ulagati u današnju Srbiju jer zbog nedovoljno razvijene konkurencije imamo izrazito visoke profitne stope u odnosu na region.
Poreske olakšice i povoljni krediti
Ministar Srećković veli da će u junu biti formirani skupština dijaspore i Srba u regionu, a potom ekonomski savet za dijasporu koji će, uz ostalo, predložiti poreske olakšice, povoljne kredite i druge stimulativne mere.
– Od 80 opština u Srbiji prikupili smo najatraktivnije potencijalne investicione projekte koje im u saradnji sa regionalnim privrednim komorama predstavljamo, uz kompletnu analizu potencijala konkretnog biznisa – navodi ministar kako država pomaže investitorima iz dijaspore.
Agrobanka planira da ove godine razvije banku dijaspore, najavljuje Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora banke.
Cilj je da se našim zemljacima koji žive u inostranstvu omoguće što jeftiniji finansijski transferi, a u isto vreme i što bezbedniji.
