Predstavnici jugoslovenskih državljana koji žive u inostranstvu zatražili su ucešce u radu ustavne komisije koja radi na pisanju Ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore, ali im je iz ustavne komisije odgovoreno da im želja nece biti uslišena.
– Ucešce u radu ustavne komisije nije moguce, pošto su po Beogradskom sporazumu clanovi Komisije samo poslanici iz tri skupštine (Srbije, Crne Gore i SRJ) – objasnio je clan komisije Slobodan Gavrilovic (DOS) u razgovoru sa predstavnicima Saveta dijaspore, saopšteno je iz Savezne skupštine.
Gavrilovic je dodao da postoji mogucnost da se u toku daljeg rada pokuša naci rešenje kako bi se predlozi dijaspore u vezi sa pitanjem državljanja i prava glasa dogradila u Povelju. On je sugerisao da Savet dijaspore predloge u pisanoj formi uputi komisiji na razmatranje.
Cedomir Nestorovic iz Saveta dijaspore, u izjavi za „Vesti“, kaže da su u Savetu smatrali da ce posle proširenja ustavne komisije biti moguce ukljucenje u njen rad i predstavnika dijaspore.
– Naravno da smo razocarani odgovorom koji smo dobili. Ostaje nam jedino mogucnost da u direktnim kontaktima sa clanovima komisije pokušamo da prosledimo naše stavove. Pored toga, jedina mogucnost je ucešce u javnoj raspravi, ali znamo da tako necemo ostvariti veliki uticaj, objašnjava Nestorovic.
Prema njegovim recima, najvažnije pitanje je pravo glasa za dijasporu. Ukoliko se to sada, kako kaže, ne reguliše u Ustavnoj povelji, kasnije teško da ce biti rešeno ustavnim zakonom.
Nestorovic, takode, istice da je Savet dijaspore razocaran odnosom države. Na pismo upuceno na 15 adresa, sa zahtevima dijaspore, stiglo je jako malo odgovora, a ono što iznenaduje, kako kaže, je odsustvo bilo kakve reakcije sveznih organa. Delegacija Saveta koja je trenutno u Beogradu pokušace da dobije odgovore, ma kakvi oni bili, kako bi mogli da preduzmu dalje korake, tvrdi Nestorovic.
Razlozi
U saopštenju se navodi da su predstavnici Saveta dijaspore zatražili da se ukljuce u rad na pisanju Povelje kako bi neka od pitanja od znacaja za 3,5 miliona jugoslovenskih državljana u inostranstvu bila regulisana u najvišem aktu buduce zajednicke države.
