Dijaspora ne veruje u bajke!

Ekonomski eksperti više ministarstava Vlade Srbije nisu uspeli da ubede delegate Skupštine dijaspore i Srba u regionu da je država u ovom trenutku spremna za ulaganja i strane investicije koje bi doveli naši ljudi iz rasejanja.
Na sednici posvećenoj ekonomskom razvoju Srbije, stručnjaci iz ministarstava ekonomije i finansija, kao i Privredne komore Srbije,
predočili su delegatima statističke podatke o trendovima rasta proizvodnje i izvoza, ali i različitim mogućnostima ulaganja. Međutim, većina delagata Skupštine dijaspore je iznela sasvim suprotna iskustva.
Mihajlo Milićević, delegat iz Kanade, naglasio je da je dijaspori dosta „euforije stalnog pozivanja da se ulaže u otadžbinu“, a da su ti investitori, čak i danas, „potcenjivani i diskriminisani zakulisnim manipulacijama struktura iz vlasti“.
– Kada se raspiše tender ili javna licitacija za pojedina preduzeća, to je već unapred izrežirano, u sprezi tajkuna i državnih funkcionera, što je dijasporu i potencijalne ulagače stavljalo u neravnopravan položaj. To sam iskusio na sopstvenom primeru – kazao je Milićević i naglasio da sve dok se ne uspostavi zakonska regulativa i ne uvede red u državi, a potencijalni investitori iz dijaspore ne budu ravnopravno tretirani, da se teško mogu očekivati ulaganja.

Reagujući na izlaganje državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Vesne Arsić koja je iznela podatke o uplivu stranih investicija od 2000. godine do danas, ali i mogućnostima gde se još može uspešno ulagati, delegat iz Nemačke Miodrag Kreculj je rekao:
– Ili mislite da sam prestar, a da i dalje verujem u bajke, ili da sam budala. Iz izloženog se stekao utisak da u Srbiji teku med i mleko, a ne da smo po svim segmentima razvoja na potpunom začelju. Sasvim je jasno da je inflacija zato što nema ulaganja, izvoza nema zato što domaća privreda nema šta da ponudi, a mala i srednja preduzeća su do guše zadužena hipotekarnim kreditima. To je stvarnost Srbije danas – ocenio je Kreculj i predložio formiranje garancijskog, investicionog fonda koji bi mogao da bude realna potpora za ulaganja iz rasejanja.

– Iz Nemačke bi, na primer, 10.000 ljudi moglo da uloži po 10.000 evra. To bi bilo milijardu evra s kojima bi se mogle garantovati određene investicije – istakao je Kreculj.
Ljiljana Milović, delegat iz Argentine, kaže da se sa privrednicima iz ove zemlje osniva Ekonomski forum, ali da i pored predusretljivosti srpske ambasade, niko od njih ne zna kome da se potencijalni investitor tačno obrati u Srbiji.
– Ukoliko neki privrednik iz Argentine želi da uloži u našu zemlju, imamo ozbiljan problem što ne postoji institucija koja će ga navoditi, pa sve moramo sami – kazala je Milovićeva i demantovala državnog sekretara da u Srbiji već postoji takva institucija – SIEPA:

„Amerikanci morali da odustanu“
Mirjana Samardžija, delegat iz SAD, iznela je negativno iskustvo koje je imala prilikom pokušaja investiranja u Srbiju. – Sa američkim investitorima, zainteresovanim za nekretnine, pre tri godine sam bezuspešno pokušavala da dobijem neke podatke koji se u Americi krajnje prosto dobijaju. Međutim, u kontaktu sa predstavnicima nekih ministarstava i regiona shvatili smo da oni te informacije smatraju privatnom svojinom i uglavnom su nam u zamenu tražili određene usluge. Ovim investitorima sam na kraju rekla da odustanu od posla – istakla je Samardžija.

O problemima koje većina naših ljudi koji pokušavaju da investiraju ili barem posreduju, ima prilikom dolaska u Srbiju govorila je i delegat iz Švedske Slobodanka Vukotić.
– Neverovatno je koliko su sve potrebne informacije raštrkane i kakva je to giljotina propisa. Zar nije moguće napraviti neku instituciju, nekog „saobraćajca“ koji bi nas barem usmeravao jer vlasti u Srbiji moraju imati u vidu činjenicu da našu dijasporu čine i oni ljudi koji ne znaju puno o svojoj otadžbini ili su se prosto školovali na Zapadu. Stalno nas upućujete na različite sajtove, ali tamo su informacije, posebno one stručne, na srpskom jeziku, a ti ljudi su završili inostrane fakultete i barataju drugačijim terminima – naglasila je Vukotićeva.