Partizani, četnici, Srbi, Jugosloveni, otimačine kroz zajmove za preporod, prevare, mito i korupcija – sve to stalo je kao zid između matice i dijaspore. Umesto da se razvijaju zajedno, na obostranu korist, brojna i darežljiva srpska dijaspora dospela je u poziciju nerazumevanja s maticom.
Srbija bi želela da su oni tamo organizovaniji i složniji, svi redom bogati, ili bar bogatiji i uticajniji nego što jesu, i da svoj novac ulažu u otadžbinu. Dijaspora traži da mi ovde budemo uređena, jaka i moćna država, da se s njima radi transparentno i po pravilima… Poverenje je izgubljeno, a razjedinjenost i podele su i dalje duboki. Dijaspora, međutim, može da odigra važnu ulogu u političkom životu i demokratskom razvoju zemlje.
Ni formalno dobijeno pravo glasa dijaspore i Srba u regionu nije poboljšalo odnos matice i rasejanja, jer nema stvarnog prava. Na poslednjim izborima od preko pet miliona Srba, koliko se procenjuje da ima u dijaspori (oko 3,7 miliona) i u regionu (blizu dva miliona), glasalo je svega njih 4.200! Ni na ovim izborima ne treba očekivati ništa bolje. Dijaspora glasanjem i većom izlaznošću tek treba da zadobija status aktera, a ne samo činioca u političkom i društvenom životu Srbije. Za to je preduslov sređen jedinstven birački spisak i uvođenje glasanja putem pošte i interneta. Kancelarija Vlade za dijasporu i Srbe u regionu je započela rad na ovim poslovima, ali je to proces za koji je potrebno vreme i jasna opredeljenost Vlade da se ide i u te reforme. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima sada već više od polovine svog stanovništva izvan matice. Oni su snaga već po brojnosti, a da ne govorimo o potencijalu (neiskorišćenom i još i nedovoljno prepoznatom) u znanju, iskustvu, tehnološkom i naučnom napretku, vezama, novcu, koja može da olakša reforme i pozitivne društvene promene.
Srpska dijaspora je i dalje među prvih pet dijaspora na svetu koje najviše daju matici u vidu doznaka (novac koji se šalje prijateljima i rođacima), što po nekim procenama čini i do 20 odsto ukupnog srpskog budžeta i održava likvidnost zemlje. Po procenama Svetske banke, Srbija dobije od dijaspore u doznakama oko 5,5 milijardi dolara godišnje. Dijaspora očekuje da se ako ne odgovarajući deo tih para, a ono bar primeren, uloži u dijasporu. Umesto toga, deo budžeta koji se izdvaja za resor koji se bavi dijasporom i Srbima u regionu, a koji je Kancelarija nasledila od bivšeg Ministarstva je oko 0,02 odsto budžeta. Dijaspora smatra i da bi njenim većim uključenjem i većim ulaganjem u nju, Srbiji bilo znatno bolje, a ulaganje se višestruko isplatilo. To smatraju i strani političari kada kažu da će veće investicije u Srbiju krenuti kada počne da investira dijaspora. Ona ima potencijal da investira u Srbiju najmanje isto toliko koliko i šalje rođacima. Ipak, ona to ne čini. Korupcija je jedan od osnovnih razloga što nema više ulaganja.
Vlada je na čelu sa prvim potpredsednikom pokrenula snažnu akciju protiv korupcije i za uređenje poslovnog ambijenta. Kancelarija Vlade za dijasporu pokrenula je projekat Zaposlimo Srbiju kako bi sa lokalnim samoupravama ponudila dijaspori dobre i stabilne uslove za investiranje uz minimum administriranja. Uspeh projekta će zavisiti umnogome od uspešne borbe protiv korupcije na lokalnom nivou i ozbiljnosti i sposobnosti lokalnih vlasti, ne samo da daju dobre uslove nego i ponude dobre projekte.
Iako ova vlada, sada u tehničkom mandatu, ima mnogo aktivniju, transparentniju i jaču politiku u odnosu na prethodnu kada je u pitanju dijaspora, a posebno Srbi u regionu, oni su izgubili svoje ministarstvo, i stalno ga traže nazad. Uzalud država šalje poruku da je Kancelarija isto, samo drugi naziv, da je kapacitet i oblast delovanja ista (osim predlaganja zakona) te da je budžet nepromenjen u odnosu na budžet koji je imalo ministarstvo za dijasporu – dijaspora tome ne veruje. Najviše predstavničko telo dijaspore, Skupština dijaspore i Srba u regionu, poslala je zvanično, sa poslednjeg redovnog zasedanja jula 2012. godine, zahtev predsedniku Republike, premijeru i predsedniku Skupštine Srbije da vrate Ministarstvo dijaspori.
Sa svoje strane, matica prebacuje i da su druge dijaspore više učinile i bile organizovanije u pomoći zemljama iz kojih su potekle. Dijaspora prebacuje da Srbija ide linijom gašenja požara, dnevne politike, bez vizije koju bi delila sa dijasporom, te da ni sama nema plan, ili ga bar nije obnarodovala, o tome šta je nacionalni interes i za šta se bori u svetu, pa kako onda da se dijaspora bori za to kada ne zna ni za šta? Prvi lobisti Srbije u američkom Kongresu početkom devedesetih bili su američki Srbi okupljeni oko Kongresa srpskog ujedinjenja. Majkl đorđević je bio prvi Srbin koji je na javnom slušanju u Kongresu zastupao srpske interese, a isti Majkl đorđević je sa Ronom Radakovićem, Vojinom Joksimovićem i Žarkom Bilbijom, vodio prvu grupu Amerikanaca srpskog porekla koja je obišla senatore, kongresmene i važne institucije u američkom Kongresu i Senatu.
Tamo su ih svi pitali: Šta vi Srbi u stvari hoćete? Nisu znali šta Srbija (tada još deo Jugoslavije) hoće. Srpska dijaspora to nikad nije znala, niti je bila u vezi sa svojom maticom kao što su znali i bili u vezi Bošnjaci i Hrvati sa svojim maticama. Vreme je da znaju. Tek je ova vlada započela konkretne korake, uradila Akcioni plan Strategije prema dijaspori i Srbima u regionu, i objašnjava i stalno komunicira sa dijasporom, ali smo na samom početku. Dijaspora može da promeni Srbiju. Ali, ona očekuje jednak tretman, otvoren, iskren odnos, da se zajedničkim radom Srbija pretvori u dobro mesto za život. Stalno čujem kako srpska dijaspora nema uticaja jer je međusobno posvađana. Naravno da je posvađana, ali to su i druge dijaspore među sobom, ali se slože oko minimuma zajedničkog interesa, svog cilja i cilja postavljenog sa maticom. I srpska dijaspora je složna i uvek je bila složna kada je u pitanju Srbija. Bila je složna uvek kada je matica jasno artikulisala šta hoće i zvala: bila je složna u zajmu za preporod Srbije na primer, koji je bio poslednji jasni poziv dijaspori. Posle je i to ispalo da je još jedna otimačina.
Ako bismo srpski narod zamislili kao ljudsko biće, jedan organizam ili jedan sistem, mogli bismo da vidimo da taj organizam sada radi samo sa nešto više od polovine kapaciteta. Skoro cela strana tela je jedva pokretna, pola ili trećina mozga se ne koristi, jedna ruka, jedna noga nisu u funkciji. Srbija se sada menja i ponovo je trenutak da se dijaspora probudi, da se taj deo srpskog bića stavi u funkciju. Studente predmeta Sigurnost sistema učim da, ako hoćemo da sistem dobro funkcioniše i da se izbegnu katastrofe, moramo da napravimo dobre mehanizme funkcionisanja između delova sistema, proverimo njegov dizajn, uspostavimo i primenjujemo procedure, a stalna, jasna i dobra komunikacija u okviru sistema je aksiom. To sada Srbija radi, ona se preuređuje. I da bi dobro radio i profunkcionisao ceo sistem, u dizajn, procedure i sistem stalne komunikacije neophodno je da uključi jednu trećinu Srba u dijaspori, odnosno više od polovine svog nacionalnog korpusa, ako računamo i Srbe u regionu.
Autorka je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu i predavačica i tutorka na predmetu System Safty and Disaster Hariot Watt University
– See more at: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/dijaspora_ocekuje_svoje_ministarstvo.46.html?news_id=277703#sthash.wESQ4O9z.dpuf
