Jedna od znacajnih tema ovogodišnje Konvencije Kongresa srpskog ujedinjenja bila je i uloga naše diplomatije u svetlu novih odnosa i otvaranja matice prema svetu, znacaja diplomatskih aktivnosti u Vašingtonu i uloge koju i na tom polju može imati srpska dijaspora.
Medu ucesnicima u razgovorima bio je i ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Kanadi, Miodrag Perišic, kome ovo nije bio prvi dolazak na Konvencije KSU.
– Bio sam i pre 11 godina u Cikagu, i više puta posle toga, ali moram da primetim velike razlike u pozitivnom smislu. Jer, organizacija se menja i ciljevi se menjaju, a ja mislim da je ovo danas jedina srpska organizacija koja se susrece sa realnim problemima, a ne ideološkim pitanjima. Poznajem našu zajednicu i u Evropi i u Kanadi, i, evo, i u Americi, i znam da se bavi stvarnim, životnim problemima – kaže za „Vesti “ Miodrag Perišic.
– Nažalost, mi još uvek imamo deficite i u spoljnoj politici i u diplomatiji. Oni su bili prisutni i u Kraljevini Jugoslaviji.
Tada su bili videni na jedan nacin, bilo je to pitanje preferencija kojima se velikim silama okrenuti. U Titovoj Jugoslaviji navodno smo u diplomatiji bili okrenuti zemljama treceg sveta, dok je Tito, u stvari, imao tajne diplomatske veze i sa Rusima i sa Amerikancima.
Vreme za politicku zrelost
Miloševicevo naslede je katastrofalno, ali upravo zato ono mora biti pouka kako da se problemi rešavaju i koliko je važno poštovanje interesa velike vecine. Nisam siguran da neke partijske percepcije imaju takav pogled na stvari. Mi konacno moramo pokazati politicku zrelost.
Tu je izgubljeno mnogo vremena i uticaja. Mi smo školovali veliki broj diplomata sa pogrešnim ciljevima, oni su imali, da tako kažem, pogrešan trening. I naravno, narocito veliki deficit bio je u proteklih desetak godina, kada je spoljna politika bila u unutrašnjoj politickoj upotrebi. Mi smo sada glavni akcenat stavili na integraciju dijaspore u diplomatiju, jer naši ljudi imaju svoje važne socijalne, ekonomske i politicke veze, i ti kapaciteti dijaspore moraju biti iskorišceni. Meni licno su, kada sam god bio u Vašingtonu, mnoga vrata bila otvorena uz pomoc naše dijaspore. Zbog toga nam je danas neophodan ozbiljan koncept spoljne politike. Uloga dijaspora u procesu obnove i izgradnje mostova sa medunarodnom zajednicom je veoma pozitivna i naša diplomatija nece imati brze uspehe bez saradnje sa tim ljudima.
Šta mislite o problemima vezanim za funkcionisanje savezne države i o drugom krugu izbora u Srbiji?
– Mislim da ce savezna država biti efikasnija, jeftinija i bolja kada se reformiše. Takode verujem da se odnosi izmedu Srbije i Crne Gore moraju postaviti na zdrave odnose, ali vidim i veliki problem u ovoj fazi izrade Ustavne povelje od pojacanih egoizama naših politickih voda. Mislim da ti trajni dokumenti moraju biti pisani bez uticaja tih egoizama i karijera tih ljudi.
Kada je rec o predsednickim izborima u Srbiji, ja sam pre svega zadovoljan što je prvi krug prošao civilizovano, jer izgleda da smo konacno imali, da tako kažem, rutinske izbore, a sa druge strane sam pomalo zabrinut zbog velike apstinencije glasackog tela, što je opomena politicarima na vlasti. Motivacija je slaba, jer ljudi ne veruju da se velike promene mogu desiti samo izborima, vec je potrebna integracija politickih snaga. Najvažnija poruka koju naši politicari moraju da nauce je postizanje politicke saglasnosti koja mora biti rezultat dubljeg uvida u to šta su interesi zemlje i na koji se nacin mogu realizovati.
Izbori su dobra prilika da se uvide rezultati politickih delovanja.
