Trodnevna poseta Parizu strucnjaka iz Jugoslavije Branke Radovic-Jankovic, iz Agencije za privatizaciju Srbije, Dejana Mladica, iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije, i Saše Živanovica, iz Privredne komore Srbije, a koju je organizovala Ambasada SRJ na celu sa ambasadorom Radomirom Diklicem i u saradnji sa predstavnicima Saveta dijaspore i Poslovnog saveza dijaspore, kao vrhunac imala je susret sa poslovnim ljudima naše dijaspore.
Ovom skupu koji se održao u prostorijama Jugoslovenskog kulturnog centra, prisustvovali su konzuli Trajan Stankovic (Strazbur) i Aleksandar Mitic (Lion), predstavnici Ambasade SRJ u Parizu, predsednik Regionalne skupštine pariskog konzularnog podrucja Mica Aleksic i pedesetak naših uspešnih biznismena.
Cilj posete je uspostavljanje poverenja matice i poslovnih ljudi u dijaspori, pri cemu bi se realizovao respekt prema našem pravnom sistemu, što bi dovelo do pronalaženja recepta za uspešnu saradnju i povezivanja na legitimnim odnosima na bazi biznisa.
Prodaja za dinar
Rade Rabrenovic je upitao da li stvarno postoje preduzeca koja se prodaju za simbolicni dinar i dobio je potvrdan odgovor:
-Da, na primer, šecerane, ali se radi o preduzecima u velikim dugovima. Dakle, u takvim situacijama, nijedno preduzece nije prodato besplatno, vec sa kompletnim dugovima – objasnila je gospoda Radovic-Jankovic.
Veoma pažljivi slušaoci prisustvovali su susret-dijalogu u pravcu procesa privatizacije, stranih ulaganja, carinskih propisa i sl, što su gosti-izlagaci temeljno obrazlagali, a na kraju i odgovarali na raznovrsna pitanja potencijalnih ulagaca, kupaca, proizvodaca.
Iskreno je bilo izlaganje Mladica, koji je naglasio da se u Srbiji, zemlji tranzicije, mnogo radi na svim reformama, ali i da je sve to još uvek u povoju. On je konstatovao da sigurno postoje predstavnici iz milionske dijaspore koji žele da se ukljuce u saradnju, pri cemu je partnerski odnos zajednicki cilj.
– Mi želimo da iseljenicima pružimo potpunu sliku kako bi zemlju ucinili što interesantnijom za ulaganja investicija i za poboljšanje standarda života. Nesumnjiv je potencijal naše dijaspore, a od nje ocekujemo da bude promoter naših privrednih potencijala – rekao je on.
Mladic je govorio i o jasnoj viziji vlade koja ide od ubrzanog ekonomskog razvoja, pokretanja tržišne ekonomije kroz privatni sektor i rad na novim naucnim tehnologijama, uvecanje stranih ulaganja, smanjenje rizika, do smanjivanja papirologije i slicnih stvari.
Kroz detaljnije razrade ponuda dotakla se i tema oslobadanja poreza za investitore koji ulaze sa više od 100 miliona dolara i zapošljavaju više od 100 ljudi. Na to je postavljeno pitanje:“Zašto ulagati u Srbiju“.
Prijem u ambasadi
U Rezidenciji ambasadora Diklica uprilicen je susret gostiju iz Jugoslavije sa francuskim privrednicima, a na temu privatizacije. Po pozivu je došlo dvadesetak firmi, medu kojim duvanska industrija „Altadis“, potom „Buig“, „Turnomeka“, „Talaso“, „Kredit Lione“, „Sosiete ženeral“ i drugi, zainteresovani za poslovanje sa Srbijom i Crnom Gorom, a po završetku sastanka sa obe strane iskazano je zadovoljstvo.
– Glavni razlog je novo tržište slobodne Evrope, potom zaštita investicija, izbegavanje duplog taksiranja i poboljšanje odnosa Srbije sa Amerikom, a jedna od prednosti Srbije je još uvek jeftina radna snaga i armija mladih obrazovanih ljudi – receno je na ovom skupu.
Živanovic je dodao da se celokupan program bazira na dobroj komunikaciji sa dijasporom, pa je u tom pravcu formiran Poslovodni savet dijaspore, ciji su clanovi naši ljudi iz Amerike, Kanade, Južnoafricke Unije, Australije, Švajcarske, Švedske, Francuske, Nemacke, Austrije i Italije, naravno, sa tendencijama širenja.
– Vi cete lakše od nas usmeriti strance na naše tržište, jer Vama više veruju, a i sami možete da budete promoteri ove saradnje – tako se prisutnim obratio gospodin Živanovic, prenevši devizu Privredne komore:“Mi ne znamo odgovore na sva pitanja, ali znamo ko zna“.
Osnovne informacije o privatizaciji na ovom skupu iznela je gospoda Radovic-Jankovic.
– Privatizacija mora da se provede kroz sva preduzeca, privatizacija je javna, transparentna i tehnicki jednostavna, a modeli privatizacije su prodaja putem tendera i aukcije, mada postoji i besplatna raspodela radnicima i gradanima do 30 odsto vrednosti. Momentalno su u Srbiji 1072 preduzeca u pocesu aukcijske prodaje. A kupac na aukciji može da bude domace pravno i domace fizicko lice.
