U BEOGRADU JUčE NASTAVLJENI RAZGOVORI SRBA IZ MATICE I RASEJANJA
DIJASPORA RAZOčARANA OTADŽBINOM
• Naši državljani u celom svetu imaju ukupno oko 400 milijardi dolara, ali nam se ne isplati da ulažemo u Srbiju, rekao Boško Tešanović, koji decenijama živi u Sidneju
U okviru šestih susreta dijaspore i otadžbine, juče je u Domu Vojske SCG održana poslovna konferencija biznismena, na kojoj su se naši zemljaci upoznali o mogućnostima ulaganja u domovinu i zakonskim propisima koje moraju da poštuju prilikom poslovanja u SCG.
I pored uveravanja predstavnika Privredne komore Srbije i Ministarstva za dijasporu da je Srbija i pored dvanćst godina izolacije pogodno tržište za poslovanje i da se u njen razvoj isplati ulagati, veliki broj zemljaka je ukazao na probleme sa kojima se oni susreću već na samom ulasku u domovinu.
Milorad Tomanović iz Rusije je rekao da je nedopustivo da putnici iz dijaspore plaćaju četiri puta veću cenu putarine nego za domaća vozila, ali se požalio i na carinske propise kao i na rad samih carinika, koji su po mišljenju i ostalih učesnika konferencije najkorumpiraniji u Evropi.
U školi samo pet odsto
Miodrag Jakšić je izrazio i zabrinutost što je svega pet posto naše dece u dijaspori uključeno u srpske dopunske škole. U tom smislu rekao je, Ministarstvo za dijasporu je predložilo da se konzularne takse povećaju za pet evra i da ta suma bude uložena u finansiranje srpskih škola u inostranstvu.
– Mi želimo da se vratimo, ali nemamo gde, jer ne želimo u zemlju koja nema zakone. Naši državljani u celom svetu imaju ukupno oko 400 milijardi dolara, ali nam se ne isplati da ulažemo u Srbiju. Mnogi su pokušali, ali su se razočarani vratili – kaže Boško Tešanović, koji decenijama živi u Sidneju.
S druge strane, juče je u beogradskom Domu Vojske SCG bilo reči o fundamentalnim pitanjima čije rešavanje zahteva naša rasejanje, a to su, kako se moglo čuti na skupu, između ostalog državljanstva, očuvanje nacionalnog identiteta, regulisanje pitanja vojne obaveze i denacionalizacija imovine koji su, kako je naglasio akademik Dragan Nedeljković i pretpostavka za povratak poverenja u državu.
Nakon pozdravne reči vladike šabačko-valjevskog Lavrentija koji je učesnicima preneo blagoslov patrijarha srpskog gospodina Pavla, kao i pozdravnog slova kneza Aleksandra Karađorđevića iz Pariza, simpozijum je otvorio Miodrag Jakšić pomoćnik ministra za dijasporu u Vladi Srbije.
Vratiti 3,5 miliona evra
Pomoćnik ministra za dijasporu Miodrag Jakšić učesnicima jučerašnjeg skupa obećao je da će njegovo resorno ministarstvo učiniti sve što je u njegovoj nadležnosti da se suma od 3,5 miliona evra iz Fonda dijaspore za maticu vrati i uloži namenski kako je to bilo predviđeno osnivačkim aktom fonda.
– Država Srbija ne sme tražiti od dijaspore više nijedan evro dok se to pitanje ne reši – bio je decidiran Jakšić.
On je u ime Ministarstva najavio donošenje statusnih zakona po pitanju dijaspore koji će, kako je naglasio, postaviti temelje trajnih institucionalnih veza između otadžbine i rasejanja.
– Uskoro će biti podnet predlog Zakona o dijaspori čiji se nacrt radi u Ministarstvu za dijasporu i gde ćemo sva ključna pitanja u odnosima matice i dijaspore precizno definisati – rekao je Jakšić.
On je takođe podsetio da je iz Ministarstva za dijasporu već podnet predlog novog zakona o državljanstvu Srbije, sa željom da se u dijaspori ubrza i pojednostavi prijem u državljanstvo Srbije.
Nova zgrada
Miodrag Jakšić, pomoćnik ministra za dijasporu, obraćajući se učesnicima simpozijuma, najavio je da će srpska dijaspora u Beogradu vrlo uskoro dobiti i svoju kuću. Reč je o novoj zgradi resornog ministarstva u Vasinoj ulici broj 20. u Beogradu, površine više od 1.300 kvm, gde će, kako je rekao, prizemlje i prvi sprat koristiti Ministarstvo za dijasporu, a drugi sprat će biti dat organizacijama i pojedincima iz rasejanja na korišćenje kada dođu u Srbiju, da mogu obavljati svoje poslove.
Takođe podneta je i inicijativa, rekao je on, po pitanju služenju vojnog roka naših mladih u rasejanju.
– Preko 100.000 mladih je u inostranstvu koji ne mogu da dođu u Srbiju, jer nisu regulisali vojni rok. U susretima sa njima svi su tvrdili da ni na koji način ne žele da izbegnu ni jednu svoju obavezu prema otadžbini, ali isto tako ukoliko bi devet meseci odsustvovali iz strane države u kojoj žive i rade radi služenja vojnog roka u Srbiji, oni bi tamo izgubili egzistenciju – objasnio je Jakšić.
