Istina, ekonomija ne potpada pod domen kulture, ali bez ekonomije nema kulture, pa je valjda po toj osnovi za vreme Dana srpske kulture u Parizu (od 19. do 25. juna) na program stavljena i tema: „Mogućnosti ulaganja u Srbiju“. Kao izlagač, nakon što ga je najavio poverenik ministarstva Mića Aleksić, prisutnima se predstavio pomoćnik ministra dijaspore Vukman Krivokuća.
– Cilj nam je da odnos matice i dijaspore podignemo na nacionalni nivo. Dijaspora je najveće ekonomsko dobro Srbije i najprofitabilnija je firma, u koju se nije ulagalo – počeo je Krivokuća.
Potom je izneo podatak Svetske banke:
– Svake godine u maticu se slije od tri do pet milijardi dolara, taj novac ide u potrošnju, samo što država od toga nema koristi.
Decentralizacija
U oslikavanju stanja u matici, Krivokuća je rekao da je privatna decentralizacija naš veliki problem:
– Lako je od ribe napraviti riblju čorbu, ali je od čorbe teško napraviti ribu. Taj problem privatne decentralizacije rešile su sve zemlje, čak i Albanija, a mi na tome moramo raditi, jer će tek posle toga doći do povećanja ulaganja.
Ovo je gost iz Ministarstva konstatovao pred ambasadorom Predragom Simićem i drugim prisutnima, onima koji se bave ekonomijom, navodeći da nas u dijaspori ima od dva do četiri miliona, a i izražavajući nadu da će se Ministarstvo dijaspore izroditi u telo koje može biti fenjer svima nama u rasejanju.
– Po našoj proceni, u dijaspori imamo 100 milijardi dolara, a neki misle i na stotine. Do sada je srpska dijaspora uložila u maticu nekoliko miliona evra, ali su ta ulaganje bila sporadična i nepovezana, stoga je i naša želja da ulaganja ne budu vođena patriotskim činom, već da motiv bude ekonomski.
A na tom planu primeri su razni. Poljska, Grčka, Turska i Italija su na račun svoje dijaspore podigle standard života. Naš slučaj sa Vladom Divcem obeshrabrio je mnoge ulagače, mada ima sredina gde to dobro funkcioniše.
– Istakao bih da nam u konkurenciji zemalja u tranziciji pripada vodeće mesto po dinamici donošenja i usvajanja zakona, znači da želimo i hoćemo napred, a vođeno tim saznanjem Ministarstvo dijaspore izdalo je DVD pod naslovom „Mogućnost ulaganja u opštine Srbije“. Na tom projektu radilo se godinu dana, a izmene će se i ubuduće raditi kako bi se došlo do saznanja o otvorenim vratima i konkretnim projektima, odnosno, ovaj DVD je putokaz za sve komunikacije – objašnjava Krivokuća, iskreno dodavši da ni danas za mnoga pitanja iz dijaspore nema odgovora, ali da se, ipak, kreće.
Među pozitivne i krupne pomake Krivokuća je uvrstio saradnju privrednih komora Pariza i Srbije, a posebno je pohvalio angažovanost Ambasade Srbije i aktivista iz Pariza, koji su odskočili nad ostalima, obrazloživši da „naše druge zemlje“ svoje kapacitete nisu iskoristile u meri koliko to matica očekuje.
Nakon izlaganja gosta iz Beograda, prešlo se na pitanja i odgovore na razne teme, što će se uskoro naći u brošuri posvećenoj raznim i nama neophodnim i korisnim uputstvima.
