Близнакиње, сестре Гобовић, баве се музиком од малих ногу, а иза себе имају пет снимљених албума, од чега су два дечја, за које су компоновале све нумере и три албума изворне музике.
Музички су образоване, али поред тога, обе су дипломирале на Правном факултету Универзитета у Београду, у редовном року. Одликоване су у Њујорку за песму о Николи Тесли, док је њихова песма „Србија“ проглашена за најлепшу песму о Србији, одликоване су и Орденом Војводе Стратимировића. Ту су и награде Београдски победник, за неговање традиционалне музике, Златна звезда за очување етно музике региона, као и Сретењски орден 2024.
Последње две деценије музичког рада, оне су остале доследне изворној и традиционалној музици.
Песме о знаменитим Србима попут Николе Тесле, Милутина Миланковића, Војводе Стратимировића као и историјским догађајима попут песме 1389. која говори о Косовском боју, дечјем албуму у коме се пева о Светом Сави, само су део рада на промоцији културне и историјске баштине Србије кроз музику.
Сазнајемо да сестре Гобовић, руководе дечјим хором „Славујчићи“ при Храму Светог Саве у Београду, који је основан пре нешто мање од деценију и представља „расадник“ музички талентоване деце. Кроз музику, слушаоци се едукују о српској историји, захваљујући поучним текстовима песама и патриотском емоцијом коју сестре преносе. Најмлађима у хору, оне деле знање о владарима Србије и не само да децу уче традицији, већ едукују најмлађе како да је сачувају од заборава.
За сестре Гобовић, дијаспора представља „српско срце које куца ван матице“, па често посећују наше суграђане у европским земљама и Америци. Посете се организују у виду дневних активности и рада са децом, уче их духовним и традиционалним песмама, уз тежњу да чак и деца која не говоре српски језик, заволе музику своје домовине.
Дружење на наступима, при црквама, наша дијаспора дочекује са највећом радошћу. Сестре имају и посебно пробран репертоар за те прилике, који, подразумева њихове песме, али и изворне и традиционалне песме са ових подручја. Неретко, сестре певају у црквама заједно са црквеним хоровима у дијаспори.
Поред свих активности које успешно спроводе и за које су награђиване, сестре су мајке и супруге, заједно имају чак петоро деце. Слоган који прати њихово име већ дуги низ година и који постаје својеврсна асоцијација на њихов рад, а гласи „Лепота је у традицији“; оне оправдавају свакодневно, својим пословним и животним ангажовањима, као и музичким правцем који промовишу.
