Stojan Stevanović, predsednik Udruženja srpskih privrednika Švajcarske i predsedavajući Poslovne srpske dijaspore, smatra da udruživanje Srba u rasejanju nije nikakav bauk pod uslovom da se filozofske priče o tome spuste na zemlju. Srbin iz Lopara podno Majevice, koji živi i radi u Cirihu, veruje da sposobni ljudi sa smislom za organizaciju imaju recept da umreže Srbe u svetu i okupe ih oko važnih ekonomskih, nacionalnih i kulturnih projekata i za dijasporu i za matice Srbiju i Republiku Srpsku.
Međutim, i matice, prema njegovom mišljenju, našim ljudima u dijaspori moraju da pruže pravu pomoć poštujući njihova iskustva, znanja, veštine i kontakte. To, kako kaže, znači da mora da se krene od temelja, a ne od krova kao do sada, jer se i dalje priča o jedinstvenim digitalnim platformama za dijasporu dok još nemamo ni bazu podataka o rasejanju.
Stevanović za „Vesti“ objašnjava da taj posao ne može da uspe sve dok se njime bavi ko stigne, i to kada ima vremena.
– Nama je potrebno ne samo umrežavanje nego i jak temelj dijaspore. Sa srpskom dijasporom mora da se radi sa jednog mesta i to moraju da rade profesionalci i da za to dobijaju platu, a ne volonteri. To je uvek bila moja ideja. Ljudi moraju da shvate da kada se radi volonterski onda niko nema vremena za bilo šta – kaže Stevanović.
On naglašava da pre bilo kakvih inicijativa o umrežavanju dijaspora mora da se popiše, i to kvalitetno kako bi se znalo ko je ko, odakle je, koliko je u rasejanju, čime se bavi i pruži dokaze za to kako bi se eliminisala ili bar smanjila mogućnost za zloupotrebe i lažno predstavljanje.
– Najvažnije je da imamo bazu podataka, ali ne samo onih osnovnih iz lične karte, uz broj telefona. Tu mora da stoji čime se ti naši ljudi tamo bave, pa da imamo jasne odgovore na osnovna pitanja ko, šta, gde i kako. Takođe, moramo da imamo i internet stranicu gdje svaki Srbin u dijaspori može da klikne i da zna šta se događa. Ako su svi u tom IT sistemu i ako imamo tolike stručnjake, ne vidim u čemu je problem. Kad ste već stručnjaci, napravite već jednom tu internet stranicu ili platformu, majka mu stara! – poručuje Stevanović, koji je o ovoj temi govorio i na nedavnom Forumu dijaspore u Banjaluci.
Na forumu je bio i Ostoja Matić iz Beča, koji je u rodnu Banjaluku došao kako bi sklopio nova poznanstva i poslovne veze za svoj biznis u Austriji, gde drži firmu Laki kar i ima 40 filijala.
Dve nove otvara u Republici Srpskoj i u Vojvodini.
– U Banjaluci startujemo sa poslom. Opravljaćemo i lakirati automobile u RS, gde me zastupa advokat kog sam upoznao na Forumu dijaspore u Banjaluci. Baš sada obučavamo auto-limare i auto-mehaničare za rad u Austriji. Dolazim na skupove i forume naše dijaspore da upoznam što više ljudi. Treba da se družimo, sklapamo poznanstva i jačamo ih da bi se radio posao. U tome je suština, a ne da ministar ili bilo ko drugi nama preduzetnicima priča po sat i duže o digitalnim platformama ili bilo čemu. Da se razumemo, nemam protiv ministara i političara ništa, ali akcenat treba staviti na posao – kaže Matić za „Vesti“.
Povezaće nas ideje
Mlada Banjalučanka Sandra Radulj, koja već pet godina živi u Briselu i radi kao lobista u američkoj konsultantskoj kući, smatra da su ideje najbolji pokretač uvezivanja i umrežavanja.
– Kad se ljudi povežu idejama, upoznavanje je kvalitetnije. Ja sam dobila neke ideje šta je to što ljudima u drugim državama treba nakon što sam na Forumu dijaspore u Banjaluci čula šta pričaju i razgovarala sa njima. Poznanstva nastala u razgovoru su čvršća, kvalitetnija i dosta konkretnija. Zato sam bila na oba Foruma dijaspore u Banjaluci. Naravno, u Banjaluku dolazim i da bih očuvala vezu sa mojim rodnim gradom – kaže Sandra za „Vesti“.
Чланак Dijaspora traži profesionalce се појављује прво на Vesti online.
