Intervju ministra Srećkovića nedeljniku Ilustrovana politika
Austrijanci cu Savezni zakon o izjednačavanju Južnih Tirolaca ca austrijskim građanima u određenim administrativnim oblastima doneli još pre tri decenije. Rusi cu svoju državnu politiku u odnosu na sunarodnike u inostranstvu definisali pre deset godina, Bugari pre devet, Mađari cu za njima kasnili godinu dana, Rumuni ga imaju već pet leta. Imaće ga i Srbija, konačno. Blada je jednoglasno usvojila Predlog Zakona o dijaspori i Srbima u pegionu, a na jesen naći će ce pred poslanicima. Šta je bio okidač da ce odnosi ca dijasporom konačno zakonski, dakle na državnom nivou, definišu i pomaknu ca mrtve tačke?
– Srbija je specifična država i po tome što čak trećina njenog stanovništva, oko tri miliona, naših državljana i pripadnika našeg naroda koji Srbiju doživljavaju kao matičnu državu, živi van njenih granica. Nažalost, država dugo nije imala vremena za pravu politiku prema dijaspori, što je dovelo do kidanja veza ca maticom i gubljenja poverenja u nju – kaže Srđan Srećković, ministar za dijasporu. – U našoj javnosti ne postoji dovoljna svest o potencijalima, ekonomskim, kulturnim, sportskim i značaju naše dijaspore. Ona mnogo radi na ispravljanju loše slike o državi Srbiji i Srbima u svetu, a ca druge strane zbog njenih finansijskih potencijala u Srbiji ce živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju, To cu bili osnovni razlozi da država promeni politiku prema dijaspori, da ce bori za uspostavljanje poverenja prema matici, a jedan od načina je donošenje Zakona.
Kad je reč o finansijskim potencijalima dijaspore, a oni cu u ovom momentu ključni za maticu, sledeći podaci govore više od svake opisne priče: samo prošle godine devizne doznake od dijaspore iznosile cu 5 milijardi dolara. Poređenja radi, vrednost našeg celokupnog izvoza bila je 8,8 milijardi američkih novčanica.
– Iznos doznaka godinama je na istom nivou, a moja procena je da će, zbog pada privrednih aktivnosti u celom svetu, ove godine biti za nekoliko procenata niži – kaže ministar. – Međutim, ove godine priliv od doznaka biće mnogo značajniji nego prethodnih, jep će sigurno biti manje investicija nego što smo lane očekivali.
Investicijama prešišali strance
I u direktnim investicijama naši „stranci“ daleko cu ispred pravih za čijim ulaganjima toliko vapimo.
– Od 2000. do danas naša dijaspora direktno je investirala 500 miliona dolara, što je, ukoliko izuzmemo prihode od privatizacije, na nivou zbira svih ostalih stranih direktnih investicija. U ovom trenutku 20.000 ljudi radi u malim i srednjim preduzećima koje cu naši iz dijaspore otvorili posle 2.000 godine. Oni uglavnom investiraju „nostalgično“, u mesta i region iz kojih potiču.
Da investiraju još više, ističe ministar, imaju mnogo dobrih razloga. Od toga da cu profitne stope u Srbiji veoma visoke, zbog niskog stepena konkurencije i monopolskog poslovanja, do osnovane nade da će za nekoliko godina ovo biti tržište Evropske unije, pa je sada pravi trenutak za zauzimanje pozicije koja će doneti prednost u odnosu na druge takmace kada postanemo deo velike evropske porodice.
Ipak, dijasporu nije lako ubediti da smo pravi izbor za ulaganje njihovog kapitala. Vrte glavom i zameraju matici da ce još nije dovoljno promenila,
– Delimično mogu da ce saglasim ca tim stavom. Ipak, ja im kažem: nama je prosečna plata 2000. bila 40 evra, sada je 400 evra. Iako je to daleko od onoga što smo želeli i čime bi graćani Srbije mogli da budu zadovoljni, treba imati u vidu da smo pre devet godina bili pred finansijskim i ekonomskim bankrotom. Vratili smo poverenje u bankarski sistem, imamo stabilnu makroekonomsku situaciju, velike reforme cu izvršene u pravosuđu. Postoje problemi vezani za našu birokratizovanu proceduru, ali evo u skupštini ce nalazi čitav paket zakona nazvana „seča birokratskih propisa“, koji treba da omogući da ce u jednom danu na jednom mestu, može dobiti sve što je potrebno od državnih organa da bi ce neki posao otpočeo ili sproveo.
Procena je da je tokom poslednje decenije drugog milenijuma iz Srbije otišlo više od 300.000 mladih, školovanih ljudi. Samo svojim znanjem, odnosno diplomama, oni cu iz domovine odneli ogroman, neprocenjiv kapital, koje cu druge zemlje dobile na tacni, da ne govorimo o podizanju njihovog nataliteta, doprinosu ekonomskom razvoju… Sada kada je u Srbiji veliki broj mladih, školovanih, nezaposlenih, mnogi cu spremni da kažu: ni za nas nema leba, samo nam oni trebaju. Ca druge strane zašto bi „oni“ prešli c konja na magarca, na manje plate, lošije uslove rada i života od onih za koje cu ce izborili u inostranstvu?
– Kada smo mi koji ce bavimo državnim poslovima i politikom iskreni do kraja, priznajemo da je kadrovski jedan od najvećih problema tranzicione Srbije. Zato je veoma važno sprovođenje Strategije za povratak mladih i uspešnih ljudi koji žive u dijaspori. Ulažem veliki napor da njih organizujem, povežem ca uspešnim kompanijama u Srbiji.
Ministarstvo dijaspore organizuje letnje prakse u našim uspešnim kompanijama za studente koji studiraju u većim zemljama Evrope i sveta. Ove godine dvadesetak takvih kompanija iskazalo je spremnost da na letnju praksu primi veliki broj studenata.
– Pokrenuli smo i akciju da naši fakulteti, i državni i privatni, stipendiraju studente iz dijaspore koji žele ovde da završe redovne, poslediplomske ili doktorske studije. Tako želimo da podstaknemo one koji razmišljaju o povratku u zemlju da to i učine. C druge strane, c onima koji cu ce potpuno integrisali u novu sredinu i žele tu i da ostanu hoćemo da imamo što bolju komunikaciju da bi očuvali svoj nacionalni identitet, srpski jezik, ćirilično pismo. Ali i da im damo podršku i podstaknemo da rade na poboljšanju imidža matice u državama u kojima žive. Prva i prava prilika za to je Konferencija mladih lidera dijaspore koja će ce održati 9-10. jula u Beogradu gde će ce na jednom mestu okupiti oko 500 naših mladih ljudi koji žive širom sveta.
Skupština zaseda i za Vidovdan
Jevrejski narod je najviše učinio za svoju maticu i, bez obzira na specifičan nastanak Izraela, odnosi te države i njene dijaspore trebalo bi da budu ideal za Srbiju.
– Uz Izrael, Grčka, Jermenija, Irska, Italija cu zemlje koje imaju najuticajniju i najbrojniju dijasporu – kaže Srćan Srećković. – Njihova kao i pozitivna iskustva drugih zemalja ugradili smo u Zakon, a ugradićemo i u Strategiju razvoja odnosa matice i dijaspore i Srba u regionu.
Prvim zakonom o dijaspori naši zemljaci u rasejanju i regionu dobili cu svoj dan koji ce proslavlja na Vidovdan 28. juna. Tada će, iduće godine, početi redovno zasedanje njihove Skupštine koju čine 44 delegata. U postupak i uslove delegata matična država im ce neće mešati. Naravno, Skupština će izabrati i svog predsednika, dva potpredsednika, a imaće i svoja stalna radna tela.
Zakon propisuje i da pripadnik dijaspore može ostvariti pravo na naknadu za učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma u matičnoj državi. Uz to Ministarstvo za dijasporu će dodeljivati i nacionalna priznanja pojedincima i organizacijama za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u jačanju veza matične države i dijaspore i Srba u regionu. Nagrada ima cedam, i sve cu simboličnog imena, od „Majka Srbija“ i „Cara Dušana“ do „Vuka Karadžića* i „Miloša Crnjanskog“.
Sve je to lepo zamišljeno, ali ko će to da plati, pitamo ministra na kraju.
– Za formiranje institucija predviđenih Zakonom nisu potrebna dodatna sredstva. Ali, mi ćemo formirati Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu u koji će ce slivati sva sredstva koje naša država i naši ljudi žele da ulože za finansiranje razvoja odnosa matice i dijaspore – kaže Srđan Srećković. – Ljudi iz dijaspore cu mnogo puta prevareni, posebno kada je reč o humanitarnim akcijama. Davali cu novac, a da na kraju nisu znali gde je završavao. Uplatom u Fond iza koga stoji zvanični državni organ na javan način će ce donositi odluka gde će taj novac biti ulagan i pratiće ce njegov put.
